Кзз 591/2016

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 591/2016
07.06.2016. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Наташом Бањац, као записничарем, у кривичном предмету окривљених Г.С. и С.П., због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези са чланом 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених Г.С. и С.П., адвоката О.Л. из Б., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 117/2010 од 02.12.2015. године и Апелационог суда у Београду Кж1 213/16 од 07.03.2016. године, у седници већа одржаној дана 07.06.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљених Г.С. и С.П., адвоката О.Л., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К.бр. 117/2010 од 02.12.2015. године и Апелационог суда у Београду Кж1 213/16 од 07.03.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 117/2010 од 02.12.2015. године, окр. Г.С. и С.П., заједно са окривљеним С.Ђ., оглашени су кривим за кривично дело разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези са чланом 33. Кривичног законика (КЗ) и осуђени на казне затвора у трајању од по 6-шест месеци у које им се урачунава време проведено у притвору од 01.10.2003. године до 24.11.2003. године, с тим што ће наведене казне издржавати без напуштања просторија у којима станују и то окр. Г.С., у улици ... у Б., а окр. С.П., у улици ..., уз примену електронског надзора. Истом пресудом, окривљени су обавезани да плате трошкове кривичног поступка и паушала суду у висини о којој ће суд одлучити посебним решењем, док су оштећени О.М. и U.A. ради остваривања имовинскоправних захтева упућени на парницу.

Апелациони суд у Београду пресудом Кж1 213/16 од 07.03.2016. године, усвајањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, преиначио је пресуду Вишег суда у Београду К.бр. 117/10 од 02.12.2015. године у делу одлуке о кривичној санкцији тако што је окривљене Г.С. и С.П., због кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. у вези са чланом 33. КЗ, за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, осудио на казне затвора у трајању од по 1-једне године у коју им се урачунава време проведено у притвору од 01.10.2003. године до 29.10.2003. године, с тим што ће наведене казне издржавати без напуштања просторија у којима станују, окр. Г.С. – стана у Б. у улици ..., а окр. С.П. – стана у Б., у улици ..., уз примену електронског надзора, док је у преосталом делу жалба јавног тужиоца и између осталих, жалбе окривљених Г.С. и С.П. и њиховог браниоца адвоката О.Л., одбијене као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Бранилац окривљених Г.С. и С.П., адв. О.Л., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде закона, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи правноснажну пресуду Апелационог суда тако што ће окривљене ослободити од оптужбе за дело које им је стављено на терет.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљених Г.С. и С.П. Републичком јавном тужиоцу, у смислу одредбе члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених сматрајући да њихово присуство седници већа није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених Г.С. и С.П. је недозвољен.

Бранилац окривљених у захтеву за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка која је, према наводима захтева, учињена тиме што су побијане правноснажне пресуде засноване на исказима које су оштећени О.М. и U.A. дали у истрази, који нису смели бити прочитани на главном претресу, јер су неуверљиви и срачунати на оптужење окривљених и нису прибављени у складу са законом јер је повређено право окривљених предвиђено чланом 68. став 1. тачка 10) ЗКП, да испитују сведоке оптужбе (оштећене) и посебно што је оштећена О.М., приликом давања исказа код истражног судије, кршећи обавезу из члана 55. ЗКП, дала лажне податке о својој адреси, како би избегла даље појављивање пред судом. По ставу браниоца прихватањем оспорених исказа оштећених, истинитост којих одбрана није била у могућности да доведе у питање, повређен је закон у смислу одредбе члана 68. став 1. тачка 5) ЗКП, односно повређено је и ускраћено право окривљених на правично суђење у разумном року.

Међутим, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног чија су процесна права ограничена и одређена правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде одредаба чл. 55. и 68. став 1. тач. 5) и 10) ЗКП, на које се указује у предметном захтеву, због чега је захтев за заштиту законитости браниоца окривљених Г.С. и С.П. оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                     Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                           Јанко Лазаревић,с.р.