.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 596/2017
21.06.2017. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Бате Цветковића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 238. став 1. тачка 2) и тачка 4) Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости пуномоћника оштећеног као тужиоца „ББ“ – адвоката Јованке Зечевић Анђелковић и адвоката Владимира Петровића, поднетом против правноснажне пресуде Вишег суда у Београду Кж1 819/2016 од 18.01.2017. године, у седници већа одржаној 21. јуна 2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости пуномоћника оштећеног као тужиоца „ББ“– адвоката Јованке Зечевић- Анђелковић и адвоката Владимира Петровића, поднет против правноснажне пресуде Вишег суда у Београду Кж1 819/2016 од 18.01.2017. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Трећег Основног суда у Београду 3К бр.292/14 од 01.07.2016. године, окривљена АА, оглашена је кривом због извршења кривичног дела злоупотреба овлашћења у привреди из члана 234. став 1. тачка 2) и тачка 4) Кривичног законика, за које дело јој је применом одредаба чланова 64, 65. и 66. КЗ изречена условна осуда, тако што је окривљеној утврђена казна затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да се ова казна неће извршити уколико за време проверавања од 2 године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело.
Истом пресудом на основу члана 258. став 4. ЗКП, оштећено предузеће „ББ“ је ради остваривања имовинскоправног захтева упућено на парнични поступак. Истовремено, окривљена је обавезана да плати трошкове кривичног поступка, о чијој висини ће суд одлучити накнадно, посебним решењем.
Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 819/2016 од 18.01.2017. године, усвајањем жалби окривљене АА и њених бранилаца – адвоката Милана Вуковића и адвоката Анђелке Глигорић, пресуда Трећег Основног суда у Београду 3К бр.292/14 од 01.07.2016. године преиначена је тако што је окривљена АА на основу члана 423. тачка 1) ЗКП ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело злоупотреба овлашћења у привреди из члана 234. став 1. тачка 2) и тачка 4) КЗ.
Истом пресудом, одређено је да ће о трошковима кривичног поступка одлучити првостепени суд посебним решењем, а на основу члана 258. став 3. ЗКП, оштећено предузеће „ББ“ је упућено на парнични поступак ради остваривања имовинскоправног захтева.
Пуномоћници оштећеног као тужиоца „ББ“– адвокат Јованка Зечевић Анђелковић и адвокат Владимир Петровић поднели су захтев за заштиту законитости само против правноснажне пресуде Вишег суда у Београду Кж1 819/16 од 18.01.2017. године не наводећи законски основ, с тим што из образложења произилази да се другостепена пресуда побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијану пресуду и предмет врати на поновно суђење Вишем суду у Београду или да побијану пресуду преиначи тако што ће окривљену осудити у складу са законом.
Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том Законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП-а прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом члана 483. став 3. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Имајући у виду чињеницу да су, сходно цитираним законским одредбама, овлашћена лица за подношење захтева за заштиту законитости само Републички јавни тужилац, бранилац и окривљени, и то окривљени искључиво преко браниоца, те да ово овлашћење није дато другим процесним субјектима ниједном законском одредбом, то из наведеног јасно произилази да оштећени, ни лично, а ни преко свог пуномоћника, није овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек, већ ова лица могу поднети само иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подношење захтева за заштиту законитости у складу са уставним правом подношења предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије).
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости пуномоћника оштећеног као тужиоца „ББ“– адвоката Јованке Зечевић Анђелковић и адвоката Владимира Петровића одбацио као недозвољен, обзиром да је поднет од стране неовлашћених лица.
Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, у вези са чланом 30. став 1. Закона о уређењу судова, донета је одлука као у изреци.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Снежана Меденица, с.р. Невенка Важић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
