Кзз 977/2021 2.4.1.14; трошкови поступка

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 977/2021
21.09.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Драгомира Милојевића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због противправног дела у закону одређеног као кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Златка Милића, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Београду 10.КПО3.бр.10/2020 од 13.10.2020. године и Кпо3.бр.10/20-Кв.бр.4674/20 од 27.04.2021. године, у седници већа одржаној дана 21.09.2021. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Златка Милића, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Београду 10.КПО3.бр.10/2020 од 13.10.2020. године и Кпо3.бр.10/20- Кв.бр.4674/20 од 27.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду 10.КПО3.бр.10/2020 од 13.10.2020. године одбијен је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, браниоца окривљеног АА, адвоката Златка Милића поднет дана 28.11.2019. године, допуњен дана 16.09.2020. године, као неоснован.

Решењем Вишег суда у Београду Кпо3.бр.10/20-Кв.бр.4674/20 од 27.04.2021. године, одбијена је жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Златка Милића од 22.10.2020. године изјављена против решења Вишег суда у Београду 10.КПО3.бр.10/2020 од 13.10.2020. године, као неоснована.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву нумерише да исти подноси само против другостепеног решења Вишег суда у Београду, али из образложења захтева произилази да се истим побијају и првостепено и другостепено правноснажно решење о трошковима кривичног поступка, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, утврди да је решење Вишег суда у Београду Кпо3.бр.10/20-Кв.бр.4674/20 од 27.04.2021. године донето уз повреду закона из члана 265. став 1. КЗ и обавеже Виши суд у Београду да окривљеном АА накнади трошкове кривичног поступка на име ангажовања изабраног браниоца.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног, у поднетом захтеву за заштиту законитости, иако не нумерише, указује на повреду кривичног закона из члана 441. став 4. ЗКП, наводима да је став Вишег суда у Београду супротан члану 265. став 1. КЗ. Наиме, неспорно је да су решењем Вишег суда у Београду од 18.06.2019. године спојени кривични поступци против окривљеног АА, те да се почев од тог дана водио јединствени поступак пред Вишим судом у Београду, као и да је бранилац све радње од 18.06.2018. године предузимао у корист одбране окривљеног АА све до његовог правноснажног окончања поступка, које представљају трошкове кривичног поступка. По ставу одбране, обзиром да се против окривљеног АА водио јединствени кривични поступак, али тек од 18.06.2019. године( када су решењем КПО3.бр.18/20-Кв.бр.2107/19 од 18.06.2019. године спојени кривични поступци ), а да су се пре тога водила два одвојена поступка против окривљеног АА и то пред ВЈТ у Београду и ВЈТ у Новом Пазару, из ког разлога браниоцу припадају трошкови кривичног поступка за противправно дело у закону одређено као кривично дело за које је ВЈТ у Београду одустало од гоњења и у односу на које обустављен поступак за примену мере безбедности из члана 82. КЗ (противправно дело у закону одређено као кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости из члана 317. став 2. КЗ).

По оцени Врховног касационог суда, неосновано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује на повреду кривичног закона из члана 441. став 4. ЗКП. Околности наведене у предметном захтеву одбрана окривљеног АА изнела је и у жалби изјављеној против првостепеног решења, а веће у другостепеном поступку је нашло да су ти жалбени наводи неосновани и с тим у вези, у образложењу решења на страни четири, став пет и страни пет став један, два и три, дао довољне и јасне разлоге, које Врховни касациони суд прихвата и, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић