Ставом другим изреке одбијен је као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20) у вези члана 126. став 1. Закона о јавном информисању и медијима и утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности. Осим наведене битне повреде, ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП могу бити битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 6, 8, 10. и 11. овог закона, под условом да су истицане у жалби, односно да су учињене у поступку пред другостепеним судом, као и битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. овог закона које су учињене у поступку пред другостепеним судом. Зато ревизијски наводи о учињеној битној повреди из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП не могу бити ревизијски разлог, док је указивање ревидента на битну повреду из члана 374. став 1. у вези члана 8. ЗПП, учињену пред другостепеним судом неосновано, јер је другостепени суд одлучивао без расправе на основу чињеничног стања утврђеног у првостепеном поступку.

Према утврђеном чињеничном стању, на порталу „Telegraf.rs“ чији је издавач тужени „Interenet Group“ ДОО Београд, а главни и одговорни уредник тужени ББ дана ...2019. године објављена је вест под првобитним насловом: „...“. У тексту је наведено: „... кажу да у ову ... деца иду на праксу. Стравичан снимак насиља их је запрепастио .... жена са кратком плавом косом и у карираној кошуљи долази најпре у вербални, а онда и у физички сукоб са младићем којем се обраћа ... снимак је већ изазвао лавину коментара на друштвеним мрежама ... тамо деца иду на праксу, можда је ово неко од средњошколаца, не види се – написала је једна ... ...“ После извесног времена наслов вести је измењен: „...“, а на крају текста додата је реченица: „Власница ... је након неколико сати изјавила да на снимку није она већ гошћа кафића“. Испод наслова су две фотографије које представљају део видео снимка на којима се види унутрашњост објекта са замагљеним лицима две особе. Истог дана на твитер налогу ГГ била је постављена објава: „Када газдарица ... ВВ бије све пршти. Али она бије запосленог, а станица полиције на тридесет метара одатле. ... напредни“ уз видео снимак где се види унутрашњост објекта у коме се налазе две особе, док је у штампаним приказима преписа друштвених мрежа објављен предметни видео снимак без замагљивања лица особа које се налазе на снимку. Тужиља већ 20 година држи радњу у .. и има два локала, а у једном од њих се десио инцидент, с тим што је од 2014. године власник ... „ВВ“ у том локалу њена ћерка ДД. Након инцидента тужиљу су позивали телефоном познаници питајући да ли је тачно то што је објављено на порталу „Telegraf.rs“ и тужиљи су упућиване претње путем друштвених мрежа. Прво је објављена вест на порталу, а тек потом су је позвали из „Telegrafa.rs“ и питали ко је власник локала када им је рекла да није власник, већ њена ћерка. Спорни снимак који се налази на сајту туженог је из ... „ВВ“, а момак који се налази на снимку је запослени у ..., док особа која га шамара није запослена у ... већ је клијент. Момак са слике је тужио ту жену и у току је поступак, а тужиља није поднела било какву пријаву нити се води поступак против лица која су јој претила. У ... постоје три ... .

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су одбили тужбене захтеве као неосноване, налазећи да садржина првобитно објављеног наслова и спорног текста нису учинили тужиљу препознатљивим субјектом информација, будући да није наведено лично име тужиље, као ни назив и адреса локала где се одиграо догађај, при чему су лица особа на видео снимку замагљена тако да се не могу препознати. Чињеница да је у наслову објављено да се ради о власници ... у ... (што је касније промењено у „жена у ... у ...“) није довољна да тужиљу учини препознатљивим субјектом информације, јер она није власник ... већ њена ћерка, а у ... постоје три ... . Објављивање видео снимка у интегралном облику на друштвеним мрежама не може бити основ одговорности тужених на основу одредаба Закона о јавном информисању и медијима.

По члану 79. став 1. Закона о јавном информисању и медијима достојанство личности (част, углед, односно пијетет) лица на која се односи информација правно је заштићено. Информација из приватног живота, односно лични запис, запис лика и запис гласа не може се објавити без пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лица чије речи, лик, односно глас садржи, ако се при објављивању може закључити које је то лице (члан 80. став 1.). Према члану 112. наведеног закона, лице на које се односи информација чије је објављивање у сладу са овим законом забрањено, а које због њеног објављивања трпи штету, има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете у складу са општим прописима и одредбама овог закона, независно од других срестава правне заштите која том лицу стоје на располагању у складу са одредбама овог закона.

У контексту наведених матријално-правних одредаба, повреда права одређеног лица на част и углед (достаојанство личности) и права приватности може постојати само ако је препознатљиво на кога се информација односи („лице на које се односи информација“... „лице чијег се приватног живота информација тиче“), односно мора постојати могућност идентификовања субјекта информације. Тај услов за повреду права личности, произилази из чињенице да се ради о добрима у погледу којих постоји нераскидива веза са одређеним лицем (част, углед, приватност) и могу се повредити само када се може установити чије се части и угледа, односно чије приватности тиче информација.

Препознатљивост субјекта информације постоји када се одређено лице објективно може довести у везу са објављеном информацијом, док субјективни доживљај лица које тражи заштиту права на част и углед (достојансто личности) и права приватности није од утицаја. Код утврђеног да је у наслову информације наведено „Власница ... у ... шамара радника“, да садржина информације у целини не садржи лично име тужиље, нити назив и адресу локала, те да су лица особа на видео снимку замагљена, при чему у ... постоје три ..., а тужиља није власник ... од 2014. године, већ њена ћерка, у присуству чињенице да је на друштвеним мрежама објављен видео снимак у интегралном облику са текстом, неосновано се ревизијом тужиље указује да је предметном информацијом учињена препознатљивим субјектом информације. Предметна информација објективно не садржи скуп чињеница да би се могла довести у везу са тужиљом, нити да би је житељи ... објективно могли довести у везу са тужиљом као субјектом информације. Зато су као неосновани оцењени ревизијски наводи о основу одговорности тужених и погрешној примени материјалног права.

Имајући у виду изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић