Апелациони суд у Београду је пресудом Гж 4949/20 од 01.10.2020. године, одбио као неосноване жалбе тужиље и жалбе прво и друготужених па је потврдио пресуду Вишег суда у Београду П 751/12 од 10.02.2020. године у ставовима другом, трећем, четвртом, петом и шестом изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ББ и малолетни ВВ су изјавили благовремену ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је доставила одговор на ревизију горе наведених тужених, а трошкове поступка по ревизији није тражила.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку, применом одредбе члана 399. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 125/04 и 119/09) на чију примену упућује одредба члана 506. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 18/20), па је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Неосновани су наводи ревизије ревидената о учињеној битној повреди одредаба парничног поступка прописаној одредбом члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП-а пошто побијана одлука нема недостатке прописане том одредбом Закона, због којих се не би могла да испита. Ревиденти такође неосновано у ревизији указују на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 361. став 1, у вези одредбе члана 223. и 224. ЗПП, учињену у поступку пред другостепеним судом, имајући у виду да је другостепени суд побијану пресуду донео без расправе, на основу чињеничног стања које је утврдио првостепени суд.

Према чињеничном стању на којем је заснована побијана одлука тужиља је са покојним ЂЂ, који је био супружник тужене ББ и отац осталих тужених, прво засновала ванбрачну заједницу године 1992. године а потом и брачну заједницу 1996. године. Тужена, ГГ и ДД, њихова деца, рођене су ... године, а заједница живота њихових родитеља престала је у августу месецу 2008. године. док је брак разведен правноснажном пресудом која је донета дана 01.04.2010. године. Покојни ЂЂ је тужену ББ упознао у септембру 2008. године и са њом засновао заједницу живота септембра 2009. године. Потом су закључили брак из ког имају малолетног сина, туженог малолетног ВВ. ЂЂ је преминуо дана 23.08.2011. године. Током трајања заједнице живота тужиље и покојног ЂЂ, обоје су били запослени, тако што је тужиља радила као ... док је покојни ЂЂ радио у ... . Потом су заједно трговали ... на више ... на различитим локацијама, а почев од 1998. године, отворили су ... на пијаци „...“. После неког времена ... је адаптирана па је радила као ... у ком су заједно пословали тужиља и покојни ЂЂ. Локал је затворен током 2002. године, па се тужиља запослила у ... а сада покојни ЂЂ у ... „...“. Тужиља и покојни ЂЂ су подједнако учествовали у вођењу послова и домаћинства, старању о деци и старању о имовини. У почетку заједнице њиховог живота, становали су у стану ЂЂ тетке, а потом су се преселили у породичну кућу ЂЂ родитеља, у улици ... где су, у таванском простору, адаптирали гарсоњеру. У марту месецу 2003. године, тужиља и покојни ЂЂ су ангажовали ЖЖ па су од средстава остварених од локала на пијаци „...“, затим од продаје ½ локала на гробљу „...“ и продаје аутомобила „...“, обоје финансирали радове на проширењу гарсоњере у улици ... и њено опремање тако што су у поткровљу изградили стан површине око 100м2. Дана 13.04.2006. године тужиочеви мајка и брат су дали сагласност покојном ЂЂ да може да на кат. парцели у улици ... број .../..., догради на постојећи, односно сагради стамбени објекат намењен за индивидуалну изградњу, па је постојећи објекат проширен и изведена надоградња два спрата и поткровља, тако што је направљен објекат од укупно 14 станова које је изградио ЖЖ. Средства за извођење грубих радова обезбеђена су продајом стана број ... и стана број ... а даљи радови су финансирани од средстава добијених продајом стана број ... . Половину средстава за изградњу објекта је обезбедио ЖЖ. Радови су трајали до краја 2007. године а први стан је продат 2008. године, након чега су продати сви станови и локали који су припадали покојном ЂЂ и ЖЖ, осим локала у приземљу. ЂЂ и ЖЖ су, по уговору закљученим дана 29.10.2008.године, купили нову локацију за градњу куће у улици ... број ... за купопродајну цену од 150.000 евра. Цена је исплаћена из заједничке добити остварене продајом станова у ... улици, а купљена је само на ЂЂ име, уз договор да се кућа сруши и да се на том месту сагради нови објекат до чега касније није дошло, јер Општина није издала дозволу за градњу. Као носилац права коришћења на градском грађевинском земљишту кп.бр. ... у улици ... број ..., уписан је ЂЂ који је уједно и власник породичне стамбене зграде постојеће на тој парцели са обимом удела од 1/1.

Код овако утврђеног чињеничног стања, Врховни касациони суд налази да су нижестепени судови, правилном применом материјалног права закључили да тужиља има право на удео у стицању предметних непокретности јер је током трајања заједничког живота у браку тужиље и покојног ЂЂ дошло до знатног увећања вредности његове посебне имовине, реконструкцијом и изградњом на овој посебној имовини.

Посебна имовина је, одредбом члана 168. став 1.Породичног закона , прописана као имовина коју је супружник стекао пре склапања брака.

Одредбом члана 170. став 2. ЗПП-а прописано је да ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до знатног увећања вредности посебне имовине једног супружника, други супружник има право на удео у тој имовини сразмерно свом доприносу.

У конкретном случају, реконструкцијом и изградњом на посебној имовини бившег супружника тужиље током трајања њиховог заједничког живота у браку, стечене су односно увећана је вредност предметних непокретности, па тужиља има право на удео у тој имовини, који су нижестепени судови правилно утврдили сразмерно доприносу тужиље њеном стицању. Супружници су заједничким радом и улагањем у непокретност у улици ... у ..., која је посебна имовина покојног ЂЂ, остварили новчана средства која су потом улагали у куповину других непокретности које су предмет ове парнице. У тој ситуацији су нижестепени судови правилно, при одлучивању о сразмери доприноса тужиље стицању предметне имовине, односно њеном уделу у стицању, имали у виду чињеницу да је посебна имовина покојног ЂЂ представљала базу од које је даље стварана њихова заједничка имовина. Због тога су правилно о уделу тужиље одлучили претходним урачунавањем посебне имовине у удео покојног ЂЂ, док се у односу на имовину коју су бивши супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку примењује претпоставка о једнаким уделима, сходно одредби члана 180. став 2. Породичног закона.

Неосновани су наводи ревизије ревидената о томе да нису утврђене битне чињенице о доприносу тужиље увећању посебне имовине покојног ЂЂ и да је првостепени суд имао овлашћење да, без обзира што странке то нису предлагале, одреди вештачење, по службеној дужности, како би тачно утврдио чињенице значајне за утврђење посебне, односно заједничке брачне имовине која је предмет спора. Супротно томе, одредбом члана 7. став 2. ПП-а, прописано је да суд утврђује чињенице од којих зависи одлука о основаности захтева искључиво на основу предложених и изведених доказа. Сходно ставу трећем те одредбе Закона, суд је изузетно овлашћен да утврди и чињенице које странке нису изнеле и изведе доказе које странке нису предложиле, ако из резултата расправљања и доказивања произлази да странке располажу захтевима којима не могу располагати (члан 3. став 3), или кад је то посебним прописима предвиђено, што овде није случај. На основу изведених доказа и утврђеног чињеничног стања произлази да су тужиља и покојни ЂЂ, својим радом у току заједнице живота у браку, подједнако допринели увећању посебне имовине покојног ЂЂ. Тужени на којима је био терет доказивања већег удела њиховог правног претходника, сходно одредби члана 231. став 3. ЗПП-а, ту чињеницу нису доказали. С тим у вези, на основу одредбе члана 398. став 2. ЗПП, ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Из изложених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци донео применом одредбе члана 405. став 1. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић