Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Звездане Лутовац и Божидара Вујичића, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући сукоб надлежности између Прекршајног суда у Аранђеловцу и Основног суда у Аранђеловцу, у предмету извршења одлуке Прекршајног суда у Аранђеловцу, Одељење у Тополи При 333/14 Пр бр. I-4-500/14 од 20.11.2014. године, у нејавној седници већа одржаној дана 29.10.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у предмету извршења одлуке Прекршајног суда у Аранђеловцу, Одељење у Тополи При 333/14 (Пр бр. I-4-500/14) од 20.11.2014. године стварно и месно је НАДЛЕЖАН Прекршајни суд у Аранђеловцу, Одељење у Тополи.

О б р а з л о ж е њ е

Прекршајни суд у Аранђеловцу, Одељење у Тополи је поднео захтев за решавање сукоба надлежности са Основним судом у Аранђеловцу, који се решењем И бр. 1503/14 од 28.11.2014. године огласио стварно ненадлежним за спровођење извршења извршног повериоца Прекршајног суда у Аранђеловцу и по правноснажности решења списе предмета доставио Прекршајном суду у Аранђеловцу.

Решавајући настали сукоб надлежности у смислу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС" 116/08... 101/13), по налажењу Врховног касационог суда, за решавање по предметном предлогу извршења стварно и месно је надлежан Прекршајни суд у Аранђеловцу, Одељење у Тополи, на основу одредбе члана 2. став 1. тачка 1. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Службени гласник РС" 101/13).

По налажењу Врховног касационог суда Прекршајни суд у Аранђеловцу, Одељење у Тополи заузима погрешно становиште да по предлогу за извршење тог суда као извршног повериоца При 333/14 од 20.11.2014. године, ради наплате трошкова прекршајног поступка досуђених пресудом истог суда Пр бр. I-4-500/14 од 15.05.2014. године, није надлежан прекршајни суд, већ Основни суд у Аранђеловцу, те да је доношењем решења од стране Основног суда у Аранђеловцу који се огласио ненадлежним за поступање у овој правној ствари исти поступао противно одредбама члана 3. Закона о извршењу и обезбеђењу, као и противно одредбама члана 321. Закона о прекршајима и да је стварно надлежан за поступање Основни суд у Аранђеловцу.

Како је прекршајни поступак у конкретном случају окончан у време примене сада важећег Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/2013), доношењем осуђујуће пресуде Пр бр. I-4-500/14 од 15.05.2014. године против окривљене К.Ј., која је постала правноснажна дана 30.05.2014. године и извршна дана 15.06.2014. године, то се на поступак извршења наведене пресуде, као посебан поступак, покренут предлогом од 20.11.2014. године, након почетка примене сада важећег Закона о прекршајима, имају применити одредбе овог закона.

Према одредби члана 314. став 1. Закона о прекршајима, новчану казну изречену за прекршај, трошкове прекршајног поступка, као и друге новчане износе који су досуђени по основу накнаде штете, на основу имовинскоправног захтева или по основу одузимања имовинске користи, извршава прекршајни суд, који их је изрекао, односно суд на чијем подручју је издат прекршајни налог, а одредбом става 6. истог члана прописано је да неплаћене трошкове поступка и друге новчане износе досуђене по основу имовинскоправног захтева, накнаде штете или одузимања имовинске користи суд ће наплатити принудним путем. Одредбом члана 315. став 1. истог закона, прописано је да по протеку рока за добровољно плаћање суд који је донео првостепену одлуку која се извршава, односно суд на чијем подручју је издат прекршајни налог који се извршава доноси решење о извршењу. У решењу о извршењу, сходно одредбама члана 316. истог закона, између осталог, морају се навести средства којима се врши принудна наплата, а која су предвиђена одредбом члана 318. став 1. тач. 1. до 3. истог закона, с тим да је одредбом става 4. члана 318. истог закона прописано да, ако се током спровођења решења установи да се принудна наплата не може спровести на средствима и предметима извршења који су одређени у решењу, суд може преиначити решење и одредити друго средство и предмет извршења.

Из наведених законских одредаба произилази да је прекршајни суд који је донео првостепену одлуку која се извршава, несумњиво надлежан да донесе решење о извршењу којим се одређује начин принудне наплате трошкова прекршајног поступка досуђених пресудом која је извршни наслов, па без основа Прекршајни суд у Аранђеловцу у предлогу за решавање сукоба надлежности истиче да стварна надлежност основног суда произилази из одредбе члана 321. сада вжећег Закона о прекршајима, којом је прописано да принудну наплату на покретним и непокретним стварима кажњеног лица спроводи стварно и месно надлежан суд у складу са одредбама закона којима се уређује извршење и обезбеђење. Међутим, до примене наведене законске одредбе која установљава надлежност основног суда за принудну наплату на покретним и непокретним стварима кажњеног лица долази тек у случају ако се принудна наплата није могла извршити на други начин, претходно одређен решењем о извршењу надлежног прекршајног суда.

Како Прекршајни суд у Аранђеловцу није покушао да спроведе извршење над средствима са рачуна кажњеног лица, то је Врховни касациони суд нашао да се нису стекли услови за спровођење принудне наплате на покретним или непокретним стварима кажњеног физичког лица, па је на основу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова, решио као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Записничар,                                                                                                Председник већа – судија,

Рајка Милијаш,с.р.                                                                                   Олга Ђуричић,с.р.