.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Гж-Ап 4/2024
Рев 12783/2024
17.04.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић и Весне Субић, чланова већа, у парници тужилаца АА из села ... , Општина ... , ББ из ... , Република ... , ВВ из ... и ГГ из ... , чији је заједнички пуномоћник Жељко Пецињачки, адвокат из ..., против тужених Градске општине Земун коју заступа Градско правобранилаштво Градске општине Земун и Републике Србије коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, одлучујући о жалби тужилаца изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Р3 5/24 од 27.03.2024. године и ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3428/20 од 28.07.2021. године, у седници одржаној 17.04.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, жалба тужилаца изјављена против решења Апелационог суда у Београду Р3 5/24 од 27.03.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3428/20 од 28.07.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Трећег основног суда у Београду П 3441/18 од 28.01.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се утврди да су тужиоци носиоци права коришћења на кп ... површине 2496 м2, кп ... укупне површине 4343м2 и кп ... укупне површине 804 м2 уписане у ЛН ... КО ... настале цепањем парцеле старог премера ... , ЗКУЛ ... КО Земун, и то тужиља ДД са ..., тужилац ЂЂ са ... , тужилац ВВ са ... и тужиља ГГ са ... идеалних делова, што би тужени били дужни да признају и трпе. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тражено да се обавежу тужени да тужиоцима на име накнаде за одузети део кп старог премера ... ЗКУЛ ... КО Земун, величине 2653 м2 исплате солидарно 27.774.436,10 динара, и то по 7.221.350,50 динара тужиљи ДД и тужиоцу ЂЂ и по 6.665.864,64 динара тужиоцу ВВ и тужиљи ГГ, на име сувласничких удела сваког од тужилаца, са законском затезном каматом од 15.09.2016. године. Ставом трећим изреке, обавезани су тужиоци да туженој Општини Земун солдарно накнаде трошкове поступка од 222.000,00 динара. Ставом четвртим изреке, обавезани су тужиоци да туженој Републици Србији солидарно накнаде трошкове поступка од 66.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3428/20 од 28.07.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужилаца као неоснована и потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда у ставовима другом, трећем и четвртом изреке и у тим деловима предмет враћен истом суду на поновно суђење.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, става првог изреке, тужиоци су изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права и предложили да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Тужена Општина Земун је поднела одговор на ревизију. Трошкове ревизијског поступка није тражила.
Решењем Р3 5/24 од 27.03.2024. године Апелациони суд у Београду није предложио Врховном суду одлучивање о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3428/20 од 28.07.2021. године на основу члана 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04, са изменама и допунама).
Против наведеног решења тужиоци су изјавили жалбу због погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност жалбе, применом члана 411. у вези члана 373. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 1. важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23), Врховни суд је оценио да жалба није дозвољена.
Као редовни правни лек, жалба може да се изјави против пресуде донете у првом степену (члан 355. Закона о парничном поступку) и против решења првостепеног суда (члан 385. Закона о парничном поступку). Против правноснажне пресуде донете у другом степену (члан 394. Закона о парничном поступку) и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен (члан 412. Закона о парничном поступку) странке могу да изјаве ревизију.
Имајући у виду да Закон о парничном поступку, који се у овом случају примењује, не предвиђа жалбу као правни лек који може да се изјави против решења другостепеног суда, следи да жалба тужилаца није дозвољена, па је Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.
Према члану 395. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04, 111/09), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 1. важећег Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), ревизија је изузетно дозвољена против другостепене пресуде која се не би могла да побија ревизијом, по члану 394. тог Закона, када је по оцени апелационог суда о допуштености ове ревизије потребно да се размотре правна питања од општег интереса, уједначи судска пракса или када је потребно ново тумачење права.
Услов за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 395. Закона о парничном поступку, у конкретном случају није испуњен, јер жалбени суд није уважио предлог ревидената.
Ревизија тужилаца није дозвољена ни као редовна.
Наиме, према члану 506. став 1 (прелазне и завршне одредбе) Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11), поступци започети пре ступања на снагу тог закона спровешће се по одредбама Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 125/04, 111/09). Међутим, према члану 23. став 3. новела Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11), објављених у „Службеном гласнику РС“, број 55/14, ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона. У овом случају, правноснажна другостепена пресуда, која се побија ревизијом донета је 28.07.2021. године, после ступања на снагу наведених новела Закона о парничном поступку.
Тужбу ради утврђења поднета је 20.12.2004. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 601.000,00 динара.
Имајући у виду да вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, применом члана 23. став 3. ЗПП, Врховни суд је оценио да је ревизија недозвољена.
Председник већа – судија
Добрила Страјина, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
