Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Гж 82/05
16.06.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Биљане Драгојевић и Власте Јовановић, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог НИУ "ББ", чији је пуномоћник адвокат БВ, са умешачем на страни туженог ВВ, ради утврђења повреде ауторског права и накнаде штете, решавајући о жалби предлагача за мешање на страни тужиоца предузећа "ГГ", против решења Окружног суда у Београду П. бр. 199/97-03 од 18.04.2005. године, у седници одржаној дана 16.06.2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предузећа "ГГ" из Београда и ПОТВРЂУЈЕ решење Окружног суда у Београду П. бр. 199/97-03 од 18.04.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Првостепеним решењем Окружног суда у Београду П. бр. 199/97-03 од 18.04.2005. године одбијено је учешће умешача предузећа "ГГ" на страни тужиоца АА из Београда у парници тог суда П. бр. 199/97-03, због недостатка правног интереса.

Против наведеног решења предлагач је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијаног решења у смислу одредбе чл. 372. у вези чл. 388. ЗПП, Врховни суд је нашао да жалба није основана.

Побијано решење не садржи битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 361. став 2. тач. 1, 2, 5, 7. и 9. ЗПП, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се жалбом указује на неку од тих или других повреда која би могла имати утицаја на његову законитост и правилност.

Предмет расправљања ове парнице је захтев тужиоца АА против НИУ "ББ" за утврђење повреде његовог ауторског права, те за накнаду нематеријалне и материјалне штете у вези са објављивањем XVI издања збирке прописа савезних и републичких "ДД" из 1995. године. У поступку као умешач на страни туженог учествује ВВ као лице које претендује на ауторство спорног издања збирке прописа. У току парнице предузеће "ГГ" је поднеском од 05.02.2005. године пријавило своје учешће у својству умешача на страни тужиоца. Предлагач је свој правни интерес за мешање у парницу на страни тужиоца у погледу тужбеног захтева за накнаду штете образложио чињеницама да је у пословном односу са тужиоцем по ауторском уговору од 20.11.1998. године и да као тужиочев издавач и сам трпи штету због смањене продаје ове публикације.

Тужилац и умешач на страни туженог су оспорили постојање правног интереса предлагача за мешање у парницу, док се тужени овом предлогу није противио.

Првостепени суд је побијаним решењем одбио предлог предузећа "ГГ" за мешање на страни тужиоца на основу чл. 208. и 209. ЗПП, налазећи да предлагач нема правни интерес јер његов уговор са тужиоцем из 1998. године има за предмет ХХ издање збирке прописа чији је аутор тужилац, те његов евентуални губитак због смањене продаје примерака ове збирке није и не може бити у вези са предметом спора који се односи на XVI издање збирке прописа из 1995. године.

Правилно је првостепени суд у побијаном решењу закључио о непостојању правног интереса предлагача за придруживање тужиоцу у својству умешача у предметној парници. Правни и пословни однос предлагача као издавача и тужиоца као аутора, настао поводом ХХ издања збирке прописа а заснован на ауторском уговору из 1998. године, не оправдава његово учешће у својству умешача на страни тужиоца у овом спору који се односи на претходно XVI издање исте збирке из 1995. године. Очигледан економски интерес предлагача као новог тужиочевог издавача није довољан у недостатку непосредног правног интереса за мешање у конкретном спору.

На друкчије закључивање не утиче ни позивање предлагача у жалби на постојање његовог ранијег пословног односа са тужиоцем поводом XVII издања збирке прописа из фебруара 1996. године, на основу уговора закљученог 01.10.1995. године. Из навода у жалби и садржине приложеног уговора произилази да се ни тај правни однос не тиче спорног већ каснијег XVII издања збирке прописа и да је настао између тужиоца и другог издавача, са којим је предлагач већ имао уговорену пословно-техничку сарадњу, те је према стању у списима заштиту својих права у спору из тог односа тражио у парници која тече пред трговинским судом.

Услов за учешће трећег лица у својству умешача на страни једне од странака у парници јесте непосредан и оправдан правни интерес везан за његова права и обавезе који зависе од исхода конкретног спора и успеха странке којој се придружује. То не може бити само економски интерес нити неки други посебан интерес који се остварује или може остварити у посебној парници.

Из наведених разлога, неосновано се жалбом побија првостепено решење о одбијању учешћа пријављеног умешача на страни тужиоца.

Стога је Врховни суд, на основу чл. 387. тач. 2. ЗПП, одлучио као у изреци овог решења.

Председник већа - судија

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

вг