Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Гж 91/05
01.09.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Слађане Накић-Момировић и Неде Антонић, чланова већа, у спору тужиоца АА, против туженог ББ, одлучујући о жалби тужиоца, изјављеној против решења Окружног суда у Београду П. бр. 41/05 од 18.5.2005. године, у седници већа од 1.9.2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба тужиоца и ПОТВРЂУЈЕ решење Окружног суда у Београду П. бр. 41/05 од 18.5.2005. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Окружног суда у Београду П. бр. 41/05 од 18.5.2005. године, тужба тужиоца одбачена је као неуредна.

Против овог решења тужилац је изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијано решење у смислу члана 372. ЗПП у вези члана 388. ЗПП, Врховни суд је нашао да жалба тужиоца није основана.

У поступку нису учињене битне повреде из члана 361. став 2. ЗПП, на које Врховни суд као другостепени пази по службеној дужности, а у жалби се одређено не указује на битне повреде поступка.

Тужилац је дана 15.3.2005. године поднео тужбу суду, којом је тражио да се утврди да му тужени дугује 2000 евра на име позајмице, да му је причинио штету у износу од 3.000 динара месечно, да му дугује хонорар за две књиге, те да се стога тужени обавеже да му врати дуг од 2000 евра, да му исплати претрпљену штету на име разлике у месечној плати између редовног и ванредног професора на ___, да му уплати разлику између правичног износа ауторских хонорара за две књиге умањену за износ који је већ уплаћен на жиро рачун тужиоца, да све преостале примерке обе књиге преда "ВВ", те да тужиоцу накнади судске трошкове.

Решењем П. бр. 41/05 од 2.4.2005. године тужиоцу је тужба враћена ради уређења и допуне у смислу члана 100. у вези члана 103. став 1. и 2. ЗПП, са налогом да суду достави тужбу са тужбеним захтевом прецизираним у смислу члана 172. Закона о ауторским и сродним правима и чл. 187. и 188. ЗПП.

Тужилац је дана 25.4.2005. године суду доставио нови поднесак са тужбом, али није поступио по налогу суда и уредио тужбу у смислу наведених одредби ЗПП и члана 172. Закона о ауторским и сродним правима.

С обзиром на наведено, правилно је првостепени суд тужбу тужиоца одбацио као неуредну.

Наиме, чланом 103. став 1. ЗПП предвиђено је да ће неразумљив или непотпун поднесак суд странци која нема пуномоћника адвоката вратити ради исправке, а ставом 4. предвиђено је да ће се поднесак одбацити уколико буде враћен без исправке, односно допуне. С обзиром да тужилац није поступио по налогу суда, будући да је поново доставио тужбу која је неразумљива и неуредна и по којој се не може поступати, то је побијаним решењем његова тужба правилно одбачена, у смислу члана 103. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 375. у вези члана 388. ЗПП.

Председник већа,

судија,

Снежана Андрејевић, с.р.

За тачност отправка

љм