Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Гзз 67/05
07.07.2005. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Весне Поповић, Јасминке Станојевић, Мирјане Грубић и Миломира Николића, чланова већа, у парници тужилаца адвоката АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ, ЗЗ, ИИ, ЈЈ, ЈЈ и ЛЛ, против туженог Јавног стамбеног предузећа "ЉЉ" из ЉЉ, ради сметања државине, решавајући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Гт.I бр. 1570/04 од 7. 7. 2004. године, у седници одржаној на дан 7. 7. 2005. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца подигнут против решења Окружног суда у Крагујевцу Гж.бр. 299/04 од 12. 3. 2004. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Општинског суда у Крагујевцу П.бр. 372/04 од 13. 2. 2004. године, усвојен је предлог тужилаца и одређена је привремена мера којом је туженом забрањено извођење било каквих радова у ходнику у приземљу зграде у ММ, и наложено туженом да се уздржи од било којих радњи у циљу остваривања предложене забране под претњом принудног извршења и одређено да ће привремена мера важити до правоснажног окончања парнице, а да жалба на решење не одлаже његово извршење.

Окружни суд у Крагујевцу решењем Гж. бр. 299/04 од 12. 30. 2004. године, одбацио је као недозвољену жалбу туженог.

Против решења Окружног суда у Крагујевцу Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене Закона о извршном поступку. У захтеву је наведено да је решење донето уз погрешну примену чл. 442. ЗПП што је било од утицаја на правилност и законитост решења, па је предложио да се решење Окружног суда у Крагујевцу укине и предмет врати првостепеном суду који је надлежан да одлучи о приговору.

Одлучујући по подигнутом захтеву за заштиту законитости на основу чл. 408. ЗПП ("Службени лист СРЈ", бр. 12/98, 15/98 и 3/02) који се на конкретан случај примењује на основу овлашћења из чл. 491. ст. 5. ЗПП ("Службени гласник РС", бр. 125/2004), Врховни суд је нашао да захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца није основан.

У конкретном случају, у поступку за сметање државине тужилаца адвоката против туженог Јавног стамбеног предузећа из Крагујевца у тужби је стављен предлог за издавање привремене мере забране туженом извођења било каквих радова у ходнику у приземљу зграде у ЉЉ у Ул. ММ под претњом извршења. Дакле, ради се о парничном поступку за сметање државине у коме је у тужби стављен предлог за издавање привремене мере. Првостепени суд је, одлучујући о предлогу тужилаца, усвојио предложену привремену меру налазећи да су испуњени општи услови за одређивање привремене мере из чл. 254. и 255. ст. 1. тач. 3. Закона о извршном поступку.

Против наведеног решења тужени је изјавио приговор који су нижестепени судови третирали жалбом о којој је Окружни суд побијаним решењем одлучио тако што је одбацио као недозвољену жалбу туженог, налазећи да у парници због сметања поседа није дозвољена жалба против решења којим је усвојена привремена мера, а према чл. 442. ЗПП.

Правилно је, и по оцени Врховног суда, Окружни суд одбацио као недозвољену жалбу туженог применом чл. 442. ЗПП. Ово, због тога што одлука парничног суда о одређивању привремене мере може да се побија само овим правним средством на начин и под условима прописаним Законом о парничном поступку. Због тога се и поступак оцене законитости те одлуке не може иницирати приговором као правним средством извршног поступка, већ жалбом која се изјављује у роковима и под условима одређеним ЗПП-ом. Приговором се може побијати само одлука првостепеног суда о одређивању привремене мере донете у извршном или другом поступку ако је тим законом изричито прописана примена одредаба ЗИП-а о поступку обезбеђења.

Одредбом чл. 442. ЗПП прописано је да у току поступка суд може по службеној дужности без саслушања противне стране одредити привремене мере које се примењују у извршном поступку ради отклањања хитне опасности против правног оштећења или спречавања насиља или отклањања ненакнадиве штете, а против овог решења није дозвољена посебна жалба. Како је у конкретном случају решење о привременој мери донето у парници због сметања поседа, то и по оцени Врховног суда, против тог решења није дозвољена посебна жалба, како је то правилно закључио Окружни суд. Због тога није основано истицање јавног тужиоца у захтеву за заштиту законитости да су у конкретном случају погрешно примењене одредбе Закона о извршном поступку и да је требало на конкретан случај применити одредбе ЗИП.

Како се осталим наводима у захтеву за заштиту законитости не доводи у сумњу правилност побијаног решења, Врховни суд је одбио као неоснован захтев за заштиту законитости и одлучио као у изреци применом чл. 408. у вези чл. 393. ЗПП.

Председник већа-судија,

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

ОК