Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 594/05
23.06.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Новице Пековића, председника већа, Слободана Газиводе, Соње Манојловић, Драгана Аћимовића и Анђелке Станковић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић – Милојковић као записничарем, у кривичном предмету против оптуженог АА и др, због кривичног дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 245. став 1. ОКЗ и др, одлучујући о жалбама браниоца опт. АА, адв. АБ и браниоца опт. ББ, адв. БА, изјављеним против пресуде Окружног суда у Београду К.467/04 од 7.09.2004. године, у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 375. ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца и браниоца опт.ББ, адв. БА, а у присуству опт. АА и његовог браниоца адв.АБ, дана 23.06.2005. године,донео је

 

 

П Р Е С У Д У

 

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе бранилаца опт. АА и опт. ББ и пресуда Окружног суда у Београду К.бр.467/04 од 7.09.2004. године ПОТВРЂУЈЕ.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Пресудом Окружног суда у Београду К.бр.467/04 од 7.09.2004. године, опт. АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из чл. 245. став 1. ОКЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једне (1) године и шест (6) месеци у коју му се урачунава време проведено у притвору од 19.03.2004. године до 20.04.2004. године, а опт. ББ оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога помагањем из члана 245. став 1. ОКЗ у вези чл. 24. ОКЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једне ( 1) године у коју му се урачунава време проведено у притвору од 19.03.2004. године до 23.03.2004. године.

 

Истом пресудом, применом одредбе члана 245. став 5. ОКЗ, од опт. ББ одузима се опојна дрога која је код њега пронађена и то 123,04 грама хероина.

 

Том пресудом, применом одредбе члана 196. став 4.ЗКП, опт. АА и опт. ББ ослобођени су дужности накнаде трошкова овог кривичног поступка у целини.

 

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

 

-бранилац опт.АА, адв. АБ због одлуке о казни, са предлогом да Врховни суд побијану пресуду преиначи тако што ће опт. АА осудити на казну затвора у краћем временском трајању, уз захтев да он и опт. АА буду обавештени о седници већа другостепеног суда.

 

- бранилац опт. ББ, адв. БА због битне повреде одредаба кривичног поступка и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Врховни суд побијану пресуду укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење, односно исту преиначи, уз захтев да буде обавештен о седници већа другостепеног суда.

 

Републички јавни тужилац Србије у поднеску Ктж.бр.731/05 од 25.04.2005. године, предложио је да се жалбе бранилаца опт. АА и опт. ББ као неосноване одбију, а првостепена пресуда потврди.

 

Врховни суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 375. ЗКП у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца Србије и браниоца опт. ББ, адв.БА, а у присуству опт. АА, и његовог браниоца адв. АБ на којој је размотрио све списе овог предмета, са побијаном пресудом, па је по оцени жалбених навода и става Републичког јавног тужиоца датог у напред наведеном писменом поднеску, нашао:

 

Жалбе су неосноване.

 

Побијана пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, на које Врховни суд, као другостепени увек пази по службеној дужности у смислу одредбе члана 380. став 1. тачка 1. и 2. ЗКП, па тако ни битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП, на коју се неосновано жалбом браниоца опт. ББ указује.

 

Наиме, бранилац опт. ББ у жалби наводи да су радници МУП-а Републике Србије, претресање стана и других просторија опт. ББ, без наредбе суда о претресању стана и других просторија овог оптуженог, од истог, критичном приликом одузели супстанцу, па се на овако прибављеном доказу, према ставу овог жалиоца, пресуда не може заснивати, тим пре што је одузета супстанца од стране ББ вештачени од стране одељења криминалистичке технике, а не од стране судских вештака одговарајуће струке.

 

Супротно овим жалбеним наводима, по налажењу Врховног суда, претресање стана и других просторија опт. ББ предузето је на основу писмене наредбе дежурног истражног судије Другог општинског суда у Београду Кри.бр.306/04 од 18.03.2004. године, а што се утврђује из списа предмета, којом приликом је сачињен и записник и од овог оптуженог, уз потврду о привремено одузетим предметима Кри.бр.306/04 од 18.03.2004. године, поред осталог одузете и три најлон кесице чији садржај је вештачен од стране Института безбедности Републике Србије путем стручног вештака – дипл. биохемичара ВВ. Како је, по оцени Врховног суда, претресање стана и других просторија опт. ББ обављено у свему у складу са одредбом чл. 78. став 1. и 2. ЗКП, то се жалбени наводи браниоца оптуженог ББ да је побијана пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП, показују неоснованим.

 

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања бранилац оптуженог ББ у жалби наводи да првостепени суд није на поуздан начин утврдио да предметна супстанца представља опојну дрогу, јер иста није вештачена од стране судског вештака, већ од стране Одељења криминалистичке технике МУП-а, са предлогом да се у допуну доказног поступка обави вештачење од стране судских вештака одговарајуће струке.

 

Изнете жалбене наводе Врховни суд оцењује неоснованим, јер је првостепени суд на основу у образложењу наведених и правилно оцењених доказа несумњиво утврдио чињенично стање описано у изреци побијане пресуде. Тако, чињеницу да предметна супстанца у количини од 123,04 грама представља смешу опојне дроге хероина и разблаживача кофеина, парацетамола и сахарозе, првостепени суд је правилно утврдио на основу извршеног вештачења од стране вештака – дипл. биохемичара ВВ, који је правилно прихватио, јер је исти објективан и сачињен од стране стручног лица у складу са правилима струке и није у супротности са одредбама ЗКП. С тога Врховни суд супротне жалбене наводе браниоца оптуженог ББ да првостепени суд није на поуздан начин утврдио да предметна супстанца представља опојну дрогу, оцењује неоснованим, а предлог за извођењем доказа сувишним.

 

Правилан је закључак првостепеног суда да је опт. ББ кривично дело у питању извршио са директним умишљајем и за своју оцену на страни 7 став први образложења побијане пресуде дао јасне и уверљиве разлоге, које у свему прихвата и Врховни суд.

 

На тако утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио кривични закон када је нашао да се у радњама опт. ББ стичу сва законска обележја кривичног дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога помагањем из члана 245. став 1. ОКЗ у вези чл. 24. ОКЗ и о томе у побијаној пресуди дао јасне довољне и уверљиве разлоге , које као правилне у свему прихвата и Врховни суд.

 

Испитујући поводом жалби бранилаца опт. АА и опт. ББ побијану пресуду у делу одлуке првостепеног суда о казни, Врховни суд налази да је првостепени суд правилно и потпуно утврдио све околности које, у смислу одредбе члана 41. ОКЗ утичу да казна буде мања или већа, којим околностима је придао адекватан значај, па је применом одредби члана 42. и 43. ОКЗ-а, оптуженог АА осудио на казну затвора у трајању од једне (1) године и шест (6) месеци уз урачунавање времена проведеног у притвору, а опт. ББ осудио на казну затвора у трајању од једне (1) године уз урачунавање времена проведеног у притвору ( чл.50.ОКЗ-а). По оцени Врховног суда тако одмерене казне сразмерне су тежини и степену друштвене опасности извршеног кривичног дела и степену кривичне одговорности оптужених и нужне за постизање у члану 33. ОКЗ-а, прописане сврхе кажњавања. С тога су жалбе бранилаца оптужених у делу одлуке првостепеног суда о казни, као и жалбени предлог браниоца опт. АА да се овом оптуженом изрекне казна затвора у краћем временском трајању обзиром да даље ублажавање казне по закону није могуће, оцењени као неосновани.

 

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388. ЗКП-а, Врховни суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

 

Записничар, Председник већа-судија,

Јелена Петковић-Милојковић, с.р. Новица Пековић, с.р.

 

За тачност отправка

 

СШ