Ставом II, истог решења одбијен је, као неоснован, предлог пуномоћника оштећеног АД Д. Н.С. да се одреди привремена мера обезбеђења имовинско- правног захтева према окривљеном Зорану Станојевићу на непокретностима уписаним у лист непокретности број 2499 КО Обреновац и лист непокретности број 2865 КО Обреновац.

Решењем Апелационог суда у Београду, Посебно одељење Кж2 По1 210/16 од 23.06.2016. године одбијена је, као неоснована, жалба браниоца окривљеног Зорана Станојевића изјављена против става I решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење КПо1 57/16 (КвПо1 263/16) од 08.06.2016. године.

Против наведених правноснажних решења, бранилац окривљеног Зорана Станојевића, адвокат Б.Д., на основу члана 482. став 1. и члана 483. став 1. ЗКП поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 4. у вези става 1. тачка 1) ЗКП, уз предлог да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев те да побијана решења преиначи тако што ће одбити као неоснован предлог за одређивање привремене мере Д. Н.С. А. од 01.04.2016. године или да другостепено решење укине и предмет врати другостепеном суду на поновни поступак.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

У предметном захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Зорана Станојевића, адвоката Б.Д., није изричито указано ни на једну од таксативно наведених повреда закона из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, које представљају законом прописане разлоге за подношење овог ванредног правног лека - захтева за заштиту законитости, од стране окривљеног преко браниоца.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног је указано: на повреду закона учињену скраћењем рока за жалбу на три дана уместо 15 дана, како је то прописано одредбом члана 367. став 1. и члана 402. Закона о парничном поступку на чију примену упућује одредба члана 257. став 1. ЗКП; на повреду закона која се огледа у издавању налога Републичком геодетском заводу, Служби за катастар Звездара и Обреновац да изврше упис забране отуђења и оптерећења непокретности; на погрешну примену одредаба члана 293. став 1, члана 290, члана 20. став 8. Закона о извршењу и обезбеђењу, које не представљају законски разлог из члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, предметни захтев за заштиту законитости одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник,                                                                                                         Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                               Драгиша Ђорђевић, с.р.