Истом пресудом окривљени је обавезан да плати новчану казну у року од 15 дана, по правноснажности пресуде јер ће у супротном тај суд посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне, те је обавезан да суду накнади трошкове поступка, као у изреци пресуде.

Пресуда је правноснажна дана 02.09.2015. године, а извршна дана 18.09.2015. године.

Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости ПТЗ 458/15 од 31.12.2015. године због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 2. у вези члана 148. став 1. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09), уз предлог да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да обустави предметни прекршајни поступак против окривљеног М.У.

Врховни касациони суд је, након што је о седници већа обавестио Републичког јавног тужиоца, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 65/13), одржао седницу већа, те је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Из списа предмета произлази да је предметни прекршајни поступак покренут од стране МУП-а РС ПУ Панчево захтевом за покретање прекршајног поступка бр. 4-230-04304/13 од 27.11.2013. године против окривљеног М.У., због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 33. ЗООБС-а на путевима и прекршаја из члана 331. став 1. тачка 32. ЗООБС-а на путевима, учињених дана 10.10.2013. године у Панчеву.

Прекршајни суд у Панчеву донео је пресуду Пр 12045/13 од 19.08.2015. године, којом је окривљеног М.У. огласио кривим за наведене прекршаје из члана 331. став 1. тачка 32. ЗООБС-а на путевима и члана 331. став 1. тачка 33. ЗООБС-а на путевима, те га је након утврђених новчаних казни осудио на јединствену новчану казну у износу од 30.000,00 динара.

Одредбом члана 340. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 65/13) прописано је да ће се прекршајни поступци започети до дана почетка примене овог закона (исти се примењује од 01.03.2014. године) окончати по одредбама Закона о прекршајима - „Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09, те се у овом прекршајном поступку законитост побијане правноснажне одлуке мора оцењивати у складу са Законом о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09).

Одредбом члана 147. став 1. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09) прописано је да се све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу достављају лично.

Одредбом члана 148. став 1. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09) прописано је да уколико окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу биће достављене браниоцу.

Одредбом члана 234. став 2. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09) прописано је да битна повреда одредаба прекршајног поступка постоји ако судија, односно службено лице у току прекршајног поступка или приликом доношења одлуке није применио или је погрешно применио коју одредбу овог закона, или је у току прекршајног поступка повредио право одбране, а то је утицало или је могло утицати на законито и правилно доношење одлуке.

Код напред наведеног, Врховни касациони суд налази да је у предметном прекршајном поступку учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 2. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09) с`обзиром на то да је повређено право одбране окривљеног М.У., јер противно одредби члана 148. став 1. Закона о прекршајима пресуда Прекршајног суда у Панчеву Пр 12045/13 од 19.08.2015. године није достављена браниоцу окривљеног адвокату С.К. Тиме што првостепена пресуда није лично достављена браниоцу окривљеног, адвокату С.К., окривљеном је ускраћено право да изјави жалбу против првостепене одлуке и укаже на чињенице и доказе који су од значаја за доношење законите одлуке, односно повређено је право окривљеног на одбрану.

Надаље, одредбом члана 76. став 1. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09) прописано је да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом члана 76. став 7. Закона о прекршајима прописано је да прекршајно гоњење застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост гоњења.

Из списа предмета произлази да је пресудом Прекршајног суда у Панчеву Пр 12045/13 од 19.08.2015. године окривљени М.У. оглашен кривим због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 32. ЗОБС-а на путевима и прекршаја из члана 331. став 1. тачка 33. ЗООБС-а на путевима, учињених дана 10.10.2013. године у 19.30 часова у Панчеву.

Код напред наведеног, Врховни касациони суд је нашао да је побијаном правноснажном пресудом учињена повреда поступка из члана 234. став 2. у вези члана 148. став 1. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 101/05, 116/08 и 111/09), како се то основано наводи у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, јер је повредом права на одбрану окривљеног овоме ускраћено право да против првостепене пресуде изјави жалбу, па је иста незаконита, а по правилној примени одредаба наведеног Закона о прекршајима, имајући у виду одредбе чл. 76. став 7. у вези става 1. ЗПР, дана 10.10.2015. године наступила је апсолутна застарелост прекршајног гоњења, те је поднети захтев усвојен и побијана правноснажна пресуда преиначена тако што је обустављен прекршајни поступак против окривљеног М.У., као у изреци ове пресуде.

Одлука о трошковима прекршајног поступка, као у изреци пресуде, донета је у смислу одредбе члана 131. став 2. Закона о прекршајима којом је прописано да трошкове поступка за прекршај за који је поступак обустављен сноси суд.

Имајући у виду напред наведено, Врховни касациони суд је поступајући у смислу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 287. став 1. и 4. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 65/13) и применом члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, број 65/2013) донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                   Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                        Драгиша Ђорђевић, с.р.