Трошкови прекршајног поступка падају на терет Прекршајног суда у Београду, у смислу одредбе члана 141. став 2. Закона о прекршајима.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Београду Пр 75618/17 од 21.01.2019. године окривљена АА оглашена је одговорном због извршеног прекршаја из члана 332 став 1. тачка 8. ЗОБС на путевима и осуђена на новчану казну у износу од 7.000,00 динара коју је дужна платити у року од 15 дана по правноснажности пресуде, а у противном ће суд, на основу члана 315. Закона о прекршајима, посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне, те јој је на основу члана 335. став 1. тачка 9. ЗОБС на путевима за учињени прекршај кумулативно изречено и четири казнена поена, о чијем ће се извршењу старати надлежни орган, по правоснажности пресуде, док је применом члана 338. став 1. тачка 5. ЗОБС на путевима окривљеној такође кумулативно изречена и заштитна мера забране управљања моторним возилом „Б“ категорије у трајању од 30 дана, о чијем ће се извршењу старати надлежни орган, по правноснажности пресуде.

Пресудом Прекршајног апелационог суда у Београду Прж 6549/19 од 26.03.2019. године поводом жалбе браниоца окривљене АА, а по службеној дужности, преиначена је пресуда Прекршајног суда у Београду Пр 75618/17 од 21.01.2019. године, тако што је радња за коју је оглашена одговорном првостепеном пресудом правно квалификована као прекршај из члана 332а став 1. тачка 4. ЗОБС на путевима („Службени гласник РС“ број 41/2009 и др, 41/2018), те јој је суд изрекао само новчану казну у износу од 7.000,00 динара, коју је дужна платити у року од 15 дана, по пријему пресуде, а у противном ће првостепени суд применом члана 315. Закона о прекршајима, посебним решењем одлучити о начину извршења неплаћене новчане казне, док је жалба браниоца окривљене одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у преосталом делу потврђена.

Републички јавни тужилац је на основу члана 285. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, против наведених правноснажних одлука, поднео захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 6. став 2. и члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев и преиначи побијане пресуде, као и побијано решење, те да обустави прекршајни поступак против окривљене услед наступања асполутне застарелости вођења прекршајног поступка.

Врховни касациони суд је, након што је о седници већа обавестио Републичког јавног тужиоца, у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима, одржао седницу већа, те је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијане правноснажне пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 6. став 2. Закона о прекршајима, јер у конкретном случају суд није применио најблажи закон за окривљену, а што је било од утицаја на доношење законите и правилне пресуде.

Наиме, окривљена АА је правноснажном пресудом Прекршајног суда у Београду Пр 75618/17 од 21.01.2019. године, оглашена одговорном због извршеног прекршаја из члана 332 став 1. тачка 8. ЗОБС-а на путевима, док је пресудом Прекршајног апелационог суда у Београд Прж 6549/19 од 26.03.2019. године којом је првостепена пресуда преиначена, оглашена одговорном због извршеног прекршаја из члана 332а став 1. тачка 4. ЗОБС на путевима, јер је у насељеном месту управљала путничким возилом од брзином од 73 km/h, противно општем ограничењу брзине за насеље од 50 km/h.

Првостепени и другостепени суд су, доношењем побијаних пресуда, учинили битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 6. став 2. Закона о прекршајима, јер нису применили закон - одредбу члана 6. став 2. Закона о прекршајима, односно у конкретном случају нису применили закон који је најблажи за окривљену при чему је Врховни касациони суд имао у виду да Прекршајни апелациони суд пази по службеној дужности на повреде закона из члана 265. ЗОП, све у смислу члана 272. ЗОП.

Наиме, у време извршења предметног прекршаја 31.03.2017. године, прекорачење брзине кретања, односно прекорачење брзине кретања возила у насељеном месту, било је санкционисано одредбом члана 332. став 1. тачка 8) ЗОБС на путевима, али је у међувремену, пре доношења првостепене пресуде, дошло до измена и допуна наведеног закона. Тако је изменама и допунама ЗОБС на путевима („Службени гласник РС“ бр.24/18 од 26.03.2018. године), који је ступио на снагу 03.04.2018. године, измењен пропис па је у члану 150. тих измена, који се управо односе на члан 332. (којим је била санкционисана брзина кретања возила у насељеном месту) у ставу 3. наведено: „У тачки 8) речи: „21 км/час“ замењују се речима: „за више од 30 км/час“.

Имајући у виду наведено, а с обзиром на то да је окривљена дана 31.03.2017. године, управљала возилом у насељу брзином већом за 23 км/час од општег ограничења (што је било санкционисано као прекршај из члана 332. став 1. тачка 8) ЗОБС на путевима), то је наведеном изменом и допуном ЗОБС на путевима, овај прекршај декриминализован, почев од 03.04.2018. године, а како се то основано указује у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Стоји чињеница да је законодавац новом изменом ЗОБС на путевима, објављеном у „Службеном гласнику РС“, бр.41/18 од 31.05.2018. године, која је ступила на снагу 01.06.2018. године у члану 7. навео: „У члану 332а став 1. тачка 4) број „44“ замењује се бројем „43“, којом изменом је законодавац поново санкционисао прекорачење брзине у насељу од 20 до 30 км/час од дозвољене брзине, односно санкционисао је поступање супротно члану 43. тог закона. Сходно наведеном, дакле у периоду од 03.04.2018. године до 01.06.2018. године, радња која је окривљеној стављена на терет није била прекршај, јер законодавац у овом периоду није инкриминисао прекршај за прекорачење брзине у насељеном месту у распону од 20 до 30 км/час, тако да је у наведеном периоду, по налажењу овога суда, предметни прекршај био декриминализован, што се основано указује у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Према томе, како је у конкретном случају након извршења прекршаја, закон измењен више пута и како је изменама и допунама ЗОБС на путевима, објављеним у „Службеном гласнику РС“, бр. 24/18 од 26.03.2018. године, који је ступио на снагу 03.04.2018. године и био на снази до 01.06.2018. године, предметни прекршај због којег је окривљена оглашена одговорном првостепеном пресудом, био декриминализован, то је доношењем побијаних пресуда учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 6. став 2. Закона о прекршајима.

Према наведеном Закон о безбедности саобраћаја на путевима - одредба члана 332а став 1. тачка 4., у вези члана 7. тог закона, који је био на снази од 03.04.2018. године до 01.06.2018. године, блажи је закон за окривљену од закона који је важио у време извршења прекршаја.

У складу са напред наведеним, у радњама за које је окривљена АА оглашена одговорном побијаним правноснажним пресудама, не стоје законска обележја прекршаја из члана 332а став 1. тачка 4. ЗОБС на путевима, према закону који се у смислу одредбе члана 6. став 2. Закона о прекршајима има применити као најблажи за окривљену, што су првостепени и другостепени суд пропустили да учине, то је Врховни касациони суд усвајајући као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца преиначио побијане правноснажне пресуде, применом одредби члана 250. став 1. и члана 6. став 2. Закона о прекршајима, тако што је окривљену ослободио одговорности да је извршила прекршај из члана 332а став 1. тачка 4. ЗОБС на путевима, јер дело за које се окривљена терети и за које је побијаним правноснажним пресудама оглашена одговорном, по закону није прекршај.

Побијано решење Прекршајног апелационог суда у Београд Прж 10707/19 од 17.05.2019. године је, укинуто, те уклоњено из правног саобраћаја, с обзиром да је постало безспредметно.

Одлука о трошковима прекршајног поступка донета је применом члана 141. став 2. Закона о прекршајима.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 287. став 4. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                               Председник већа-судија,

Олгица Козлов,с.р.                                                                                                                      Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић