
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 26/2020
04.11.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић, и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Весном Зарић, као записничарем, у прекршајном предмету окривљеног АА, због прекршаја из члана 1. став 1. Уредбе о прекршају за кршење Наредбе министра унутрашњих послова о ограничењу и забрани кретања лица на територији Републике Србије, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ 597/20 од 21.10.2020. године, поднетом против правноснажне пресуде Прекршајног суда у Зајечару, Одељење у Књажевцу II-11 ПР 1030/2020 од 04.04.2020. године и правноснажног решења Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II-102 Прж 10109/20 од 14.07.2020. године, у седници већа одржаној дана 04.11.2020. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
УСВАЈА СЕ као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ 597/20 од 21.10.2020. године, па се укида правноснажно решење Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II-102 Прж 10109/20 од 14.07.2020. године и предмет враћа Прекршајном апелационом суду, Одељењу у Нишу на поновно одлучивање.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Прекршајног суда у Зајечару, Одељење у Књажевцу II-11 ПР 1030/2020 од 04.04.2020. године окривљени АА оглашен је одговорним да је учинио прекршај из члана 1. став 1. Уредбе о прекршају за кршење Наредбе министра унутрашњих послова о ограничењу и забрани кретања лица на територији Републике Србије и осуђен на новчану казну у износу од 50.000,00 динара. Окривљени је обавезан на плаћање трошкова прекршајног поступка.
Решењем Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II-102 Прж 10109/20 од 14.07.2020. године одбачена је жалба окривљеног изјављена против пресуде Прекршајног суда у Зајечару, Одељење у Књажевцу II-11 ПР 1030/2020 од 04.04.2020. године, као неблаговремена.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажним одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.
По налажењу Врховног касационог суда основано Републички јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу као другостепени, на штету окривљеног АА учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, јер су дати разлози другостепеног суда о одлучној чињеници када је окривљени изјавио жалбу нејасни, а и овој одлучној чињеници постоји знатна противречност између онога што се у разлозима одлуке наводи о садржини исправа и самих тих исправа.
Наиме, из списа предмета произилази да је Прекршајни суд у Зајечару, Одељење у Књажевцу донео пресуду II-11 ПР 1030/2020 дана 04.04.2020. године, коју је окривљени примио истог дана. На снази је у то време била Уредба о роковима у судским поступцима за време ванредног стања проглашеног 15.03.2020. године, која је објављена у „СЛ.Гласнику РС“ 38/2020 од 20.03.2020. године, када је ступила на снагу, којом је прописано да рокови за изјављивање жалби у судским поступцима престају тећи за време вандредног стања проглашеног 15.03.2020. године. Законом о важењу уредаба које је Влада уз супотпис председника Републике донела за време вандредног стања и које је Народна скупштина потврдила је објављен у „СЛ.Гласнику РС“ бр 65/2020 од 06.05.2020. године, када је ступио на снагу даном објављивања, а истим законом је прописано да даном укидања вандредног стања престаје да важи Уредба о роковима у судским поступцима за време вандредног стања проглашеног 15.03.2020. године. У конкретном случају последњи дан за изјављивање жалбе је био 14.05.2020. године.
Даље, из списа предмета прозилази да је окривљени налогом за уплату од 13.05.2020. године уплатио таксу на жалбу, на рачун примаоца – Прекршајни суд Ниш, Зајечар. Из фотокопије потврде о пријему пошиљке Поште ПТТ 18103 са пријемним бројем поште – рецеписом РЕ397187131РС произилази да је дана 14.05.2020. године послата пошиљка на адресу примаоца „Република Србија, Прекршајни суд у Зајечару, Одељење у Књажевцу“, поштански број 19350. Из фотокопије „повратнице – извештаја о уручењу“ пријемног броја ПТТ 18103 од 14.05.2020.године, са пријемним бројем поште – рецеписом РЕ397187131РС произилази да је пошиљка примљена у Прекршајном суду у Књажевцу, Одељење у Зајечару дана 15.05.2020. године.
По оцени Врховног касационог суда наведени разлози другостепеног суда да је жалба окривљеног неблаговремена су нејасни.
Ово стога, јер се у списима предмета налази налог за уплату таксе на жалбу од 13.05.2020. године, а другостепени суд је у разлозима своје одлуке од 14.07.2020. године којом је жалба окривљеног одбачена као неблаговремена закључио да је жалба предата суду непосредно дана 15.05.2020. године, ког дана је према другостепеном суду извршена и уплата таксе на жалбу, тако да из наведених разлога другостепеног суда произилази да је такса за жалбу плаћена истог дана када је жалба достављена суду.
Наиме, очигледно је да је такса на жалбу плаћена дана 13.05.2020. године, а не 15.05.2020. године, како је то наведено у другостепеном решењу, па је нејасан закључак суда у погледу ове чињенице, као што је нејасно када је жалба окривљеног поднета имајућу у виду да у списима предмета постоји фотокопија потврде о пријему пошиљке Поште ПТТ 18103 са пријемним бројем поште – рецеписом РЕ397187131РС, која је послата на адресу примаоца „Република Србија, Прекршајни суд у Зајечару, Одељење у Књажевцу„ поштански број 19350 дана 14.05.2020. године, а која је суду достављена дана 15.05.2020. године.
На наведени начин Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу је учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 246. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима на штету окривљеног што је утицало на доношење законите и правилне одлуке, а како се то основано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.
Имајући у виду да је на описани начин повређен закон на штету окривљеног АА, Врховни касациони суд је укинуо другостепено решење и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање, да би у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донео правилну, јасну и на закону засновану одлуку.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци пресуде на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. Закона и прекршајима.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Весна Зарић,с.р. Невенка Важић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић