Врховни касациони суд је у седници већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца који седници није присуствовао, размотрио списе предмета, са правноснажном пресудом против које је поднет захтев за заштиту законитости, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је неоснован.

Републички јавни тужилац у свом захтеву истиче да је другостепена пресуда донета уз битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима, јер другостепени суд приликом доношења одлуке по жалби није применио члан 259. став 1, члан 268. и члан 99. Закона о прекршајима у вези члана 455. став 3. Законика о кривичном поступку, пошто о свим жалбама против пресуде није одлучио, већ је одлучио само о жалби окривљеног, а не и о жалби браниоца окривљеног, чиме је повређено право одбране, а што је утицало на законито и правилно доношење одлуке.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости заменика Републичког јавног тужиоца да је Прекршајни апелациони суд својом одлуком, повредио одредбу члана 264. став 2. тачка 4. у вези члана 259. став 1, члана 268. и члана 99. Закона о прекршајима у вези члана 455. став 3. Законика о кривичном поступку, оцењени су од стране Врховног касационог суда као неосновани.

Одредбом члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима прописано је да битна повреда одредаба прекршајног поступка која је утицала или је могла да буде од утицаја на доношење законите и правилне пресуде или решења постоји и ако између осталог суд у току прекршајног поступка или приликом доношења одлуке није применио или је погрешно применио коју одредбу овог закона, или је у току прекршајног поступка повредио право одбране.

Одредбом члана 259. став 1. Закона о прекршајима прописано је да жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева.

Одредбом члана 268. Закона о прекршајима прописано је да неблаговремену, недозвољену или од неовлашћеног лица изјављену жалбу суд одбацује решењем, а благовремену, дозвољену и од овлашћеног лица изјављену жалбу прекршајни суд са списима предмета доставља другостепеном суду у року од три дана.

Одредбом члана 99. Закона о прекршајима прописано је да се на прекршајни поступак сходно примењују одредбе Законика о кривичном поступку, ако овим или другим законом није другачије одређено.

Одредбом члана 455. став 3. Законика о кривичном поступку прописано је да о свим жалбама против исте пресуде другостепени суд одлучује, по правилу, једном одлуком.

Имајући у виду стање у списима предмета прекршајног суда, те цитиране законске прописе, Врховни касациони суд налази да су неосновани наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

Наиме, из списа предмета Прекршајног суда у Београду Пр број 45901/17 произилази да је дана 29.05.2019. године донета пресуда Прекршајног суда у Београду Пр број 45901/18 која је браниоцу окривљеног адвокату Душану Мрдаковићу уручена дана 08.07.2019. године, а окривљеном АА дана 12.07.2019. године, да је браниоцу на његов захтев дана 10.07.2019. године одобрено да изврши увид у списе предмета 25. и 26.07.2019. године, да је окривљени изјавио жалбу дана 22.07.2019. године, те исту доставио препорученом поштом, да је његова жалба у Прекршајном суду у Београду примљена дана 25.07.2019. године, као и да је дана 31.07.2019. године бранилац окривљеног доставио поднесак насловљен „допуна жалбе“ који поднесак је уз допис прослеђен Прекршајном апелационом суду дана 05.08.2019. године. Увидом у омот списа Прекршајног суда у Београду Пр број 45901/17, из пописа списа, произилази да је изјављена једна жалба, као што из извештаја о току предмета прекршајних судова на Порталу судова Србије за предмет Прекршајног суда у Београду Пр број 45901/17 произилази да је дана 29.05.2019. године донета пресуда, дана 25.07.2019. године изјављена жалба, а дана 31.07.2019. године „допуна жалбе“, чиме се апсолутно протврђује тачност података који произилазе како из списа предмета, тако и из пописа списа предмета.

У вези са тим Врховни касациони суд указује да наводи Републичког јавног тужиоца из захтева за заштиту законитости да „на основу списа предмета и наведених одредби закона, јасно произилази да је бранилац окривљеног користио своје право да сам изјави жалбу против првостепене пресуде у смислу члана 259. став 1. Закона о прекршајима, те да је жалбу благовремено предао препорученом пошиљком, а на исту жалбу првостепеном суду уредно доставио допуну жалбе о којој жалби и допуни жалбе другостепени суд уопште није одлучивао, поступајући тако супротно одредби члана 455. став 3. ЗКП-а у вези члана 99. Закона о прекршајима“ нису основани, обзиром да је Прекршајни апелациони суд у свему у складу са одредбама Закона о прекршајима и ЗКП-а одлучио о јединој жалби, жалби окривљеног, при чему је чак у складу са праксом Прекршајног апелационог суда у Београду (а потпуно супротно пракси Врховног касациног суда) узео у разматрање и наводе „допуне жалбе“ која је поднета после истека рока за жалбу. При том је овај суд имао у виду и фотокопију потврде о пријему пошиљке коју је бранилац окривљеног приложио уз „допуну жалбе“, (иако за то није било разлога), али, за разлику од навода захтева за заштиту законитости, налази да бранилац тиме доказује предају пошиљке пошти, не и то да је пошиљка достављена суду да би суд о њој одлучивао, посебно што из претходних навода везаних за увид у списе управо следи супротан закључак. Ово тим пре што је фотокопија жалбе коју је бранилац приложио уз иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости, а Републички јавни тужилац проследио овом суду, потпуно идентична (од слова до слова) жалби окривљеног у тој мери да почиње реченицом: „Окривљени овим путем и на начин који следи, против Пресуде Прекршајног суда у Београду 13-Пр-45901/17 од 29.05.2019. године, благовремено и у законском року изјављује...“.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 287. став 3. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                               Председник већа-судија,

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                            Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић