.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 5/2017
06.02.2017. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића, Веска Крстајића и Маје Ковачевић-Томић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Наташом Бањац, као записничарем, у прекршајном поступку окр. АА, због прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног АА, поднетом против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Лесковцу 8-Пр.бр.7114/16 од 10.11.2016. године и Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II 205 Прж.23939/16 од 14.12.2016. године, у седници већа одржаној дана 06.02.2017. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Лесковцу 8-Пр.бр.7114/16 од 10.11.2016. године и Прекршајног апелационог суда, Одељење у Нишу II 205 Прж.23939/16 од 14.12.2016. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Прекршајног суда у Лесковцу 8-Пр.бр.7114/16 од 10.11.2016. године окр. АА оглашен је одговорним због прекршаја из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру и осуђен на новчану казну у износу од 10.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде у корист буџета Републике Србије и обавезан је на плаћање трошкова прекршајног поступка у износу од 1.200,00 динара, у истом року под претњом принудног извршења.
Прекршајни апелациони суд, Одељење у Нишу, пресудом II 205 Прж.23939/16 од 14.12.2016. године одбио је као неосновану жалбу окр. АА и пресуду Прекршајног суда у Лесковцу 8-Пр.бр.7114/16 од 10.11.2016. године, потврдио.
Против наведених правноснажних пресуда окр. АА поднео је захтев за заштиту законитости, због „неутврђеног чињеничног стања да је реметио јавни ред и мир“ критичном приликом на начин описан у побијаној правноснажној пресуди.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости окр. АА, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 285. став 2. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“ број 65 од 25.07.2013. године), прописано је да захтев за заштиту законитости против правноснажне пресуде подноси Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.
Дакле, из цитиране законске одредбе јасно произилази да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости припада искључиво Републичком јавном тужиоцу, а не и окривљеном, који само има могућност да надлежном јавном тужиоцу поднесе иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости, на основу које надлежни јавни тужилац одлучује да ли има места подношењу овог ванредног правног лека.
Како је у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднет од стране окривљеног, на шта по закону није овлашћен, то је захтев за заштиту законитости недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 285. став 2. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Наташа Бањац,с.р. Бата Цветковић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
