Против правноснажних решења Вишег суда у Нишу Квм 39/24 од 20.11.2024. године и Квм 3/25 од 16.05.2025. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац малолетних АА и ББ, адвокат Дејан Богосављевић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине побијана решења и предмет врати Вишем суду у Нишу на поновно одлучивање или преиначи побијана решења тако што ће браниоцу малолетних досудити награду за састав жалбе изјављене против првостепеног решења Вишег суда у Нишу Км 24/23 од 04.06.2024. године у износу од 67.000,00 динара и награду за састав захтева за заштиту законитости у износу од 135.000,00 динара.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца малолетних АА и ББ, адвоката Дејана Богосављевића, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику, а одредбом члана 483. став 3. ЗКП да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости искључиво преко браниоца.

Према одредби члана 71. тачка 5) ЗКП бранилац има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени.

Из цитираних законских одредби произилази да су права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени, па бранилац окривљеног има право, али и дужност, да процесне радње предузима само у корист окривљеног. Сходно томе, бранилац је овлашћен да захтев за заштиту законитости поднесе искључиво у корист окривљеног, уколико је правноснажном одлуком јавног тужиоца или суда учињена повреда закона наведена у члану 485. став 4. ЗКП на штету окривљеног.

У конкретном случају, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац малолетних АА и ББ, адвокат Дејан Богосављевић, у погледу сопствених трошкова које је имао као бранилац, односно искључиво у своје име и за свој рачун, a не у интересу одбране малолетних, на шта у смислу цитираних законских одредби није овлашћен, па Врховни суд налази да је захтев за заштиту законитости недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                               Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                               Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић