Истом пресудом окривљени су обавезани да суду накнаде трошкове кривичног поступка чија ће висина бити одређена накнадно, посебним решењем, те да плате суду на име паушала износе од по 8.000,00 динара сваки, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења, те да на име постављеног имовинско-правног захтева оштећеном ЈП „Р.“ исплате износе наведене у изреци пресуде.

Ставом II исте пресуде, на основу члана 354. тачка 1. ЗКП, према окривљеној Љ.К. одбијена је оптужба да је извршила, и то окривљена Љ.К. кривично дело преваре у служби из члана 247. став 4. у вези става 1. КЗ, а према окривљенима А.В., Б.В. и М.М. да су извршили кривична дела преваре у служби из члана 247. став 4. у вези става 1. КЗ помагањем у вези члана 24. ОКЗ.

Поводом жалби бранилаца окривљених Љ.К., Б.В., М.М., Љ.М.1, Д.Р., С.Г., Љ.М.2, И.А. и Б.М., а по службеној дужности, Окружни суд у Београду је решењем Кж бр. 12/2007 од 19.04.2007. године укинуо наведену првостепену пресуду у осуђујућем делу и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење, те одредио да у одбијајућем делу првостепена пресуда остаје неизмењена.

На главном претресу одржаном дана 23.10.2008. године, донето је решење да се према окривљенима С.О. и окривљеној Н.Д. раздваја поступак и да ће се према њима спровести посебан поступак у предмету под новим бројем (V К бр. 1649/08) и истовремено је одређено да се према осталим окривљенима обуставља поступак услед наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења.

У поновљеном првостепеном поступку, пресудом Првог општинског суда у Београду V К бр. 1649/08-01 од 09.06.2009. године, окривљени С.О. и Н.Д. оглашени су кривим због извршења по једног кривичног дела превара у служби помагањем у продуженом трајању, из члана 363. став 4. у вези става 2. и 1. у вези са члановима 35. и 61. КЗ, за која дела су им применом одредаба чланова 64, 65. и 66. КЗ изречене условне осуде, тако што су им утврђене казне затвора у трајању од по 1 године и истовремено одређено да се ове казне неће извршити уколико окривљени за време од 4 године од дана правноснажности пресуде не учине нова кривична дела. Истовремено је одређено да ће се окривљеној Н.Д., у случају опозива условне осуде, у утврђену казну затвора урачунати време проведено у притвору од 23.11.1998. године до 17.12.1998. године.

Истом пресудом, окривљени су обавезани да суду на име паушала исплате износе од по 8.000,00 динара сваки, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења, те да оштећеном ЈП „Р.“ на име постављеног имовинског-правног захтева исплате, и то окривљени С.О. износ од 590.330,00 динара, а окривљена Н.Д. износ од 588.906,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Уважавањем жалбе браниоца окривљеног С.О. – адвоката М.П., а по службеној дужности у односу на окривљену Н.Д., Апелациони суд у Београду је решењем Кж1 бр. 1381/13 од 25.04.2013. године укинуо пресуду Првог општинског суда у Београду V К бр. 1649/08-01 од 09.06.2009. године и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости Ктз 971/16 од 05.09.2016. године против решења Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 1381/13 од 25.04.2013. године, због повреда одредаба кривичног поступка из члана 385. став 2. ЗКП („Службени лист СРЈ“ број 70/01, 68/02, „Службени гласник РС“ број 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09-др.закон, 72/09 и 76/10) са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и укине побијано решење, а предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање.

Одредбом члана 604. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 101/11), који се примењује од 01.10.2013. године (Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку „Службени гласник РС“ број 121/12), предвиђено је да се законитост радњи предузетих пре почетка примене овог законика оцењује по одредбама Законика о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“ број 70/01 и 68/02 и „Службени гласник РС“ број 58/04, 85/05 и др. закон, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – др. закон, 72/09 и 76/10).

Врховни касациони суд је доставио по примерак захтева за заштиту законитости браниоцима окривљених С.О. и Н.Д., сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП , те одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. Законика о кривичном поступку, о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоце окривљених, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењем против којег је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује да је решењем Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 1381/13 од 25.04.2013. године учињена повреда одредбе члана 385. став 2. раније важећег Законика о кривичном поступку.

Наиме, одредбом члана 385. став 2. ЗКП прописан је изузетак, односно ограничење општег овлашћења другостепеног суда из става 1. истог члана у погледу одлука које тај суд може донети приликом решавања о жалби против пресуде, у седници већа или на основу одржаног претреса, и то у односу на овлашћење другостепеног суда да укине првостепену пресуду и упути предмет првостепеном суду на поновно суђење, обзиром да према наведеној законској одредби такву одлуку другостепени суд не може донети у случају када је у истом предмету првостепена пресуда већ једанпут укинута.

Дакле, одредба члана 385. став 2. ранијег ЗКП представља „процесну забрану“ за другостепени суд да поново укине првостепену пресуду у предмету у коме је првостепена пресуда већ једанпут укинута, што истовремено значи да ни првостепени суд не може у истом предмету трећи пут водити првостепени поступак (правно схватање Кривичног одељења Врховног касационог суда од 28.11.2011. године).

Сходно наведеном, у конкретној процесној ситуацији, у којој је ожалбена пресуда Првог општинског суда у Београду V К бр. 1649/08-01 од 09.06.2009. године донета у поновљеном првостепеном поступку, након укидања раније првостепене пресуде Првог општинског суда у Београду К бр. 1430/02 од 14.07.2006. године, другостепени суд – Апелациони суд у Београду је био дужан да у смислу одредбе члана 377. став 1. до 5. раније важећег Законика о кривичном поступку, а затим и одредаба члана 378. и 379. истог ЗКП, одржи претрес или да у седници већа донесе мериторну одлуку поводом изјављене жалбе против наведене првостепене пресуде. То другостепени суд није учинио, већ је побијану првостепену пресуду укинуо решењем Кж1 бр. 1381/13 од 25.04.2013. године, на који начин је учинио повреду одредаба кривичног поступка из члана 385. став 2. раније важећег ЗКП, на штету окривљених, који имају право на суђење у разумном року, као и да одлуку донесе законом одређени суд, а то је у овом случају Апелациони суд у Београду, на шта се основано указује у поднетом захтеву.

Због учињене повреде закона, Врховни касациони суд је усвајањем захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо решење Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 1381/13 од 25.04.2013. године и предмет вратио том суду на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                               Невенка Важић,с.р.