Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1049/2021
07.10.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгомира Милојевића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Радослава Петровића, Невенке Важић и Бате Цветковића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољено складиштење робе из члана 176а став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Ане Матић, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Руми К 311/20 од 18.01.2021. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 88/21 од 31.03.2021. године, у седници већа одржаној дана 07.10.2021. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Ане Матић, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Руми К 311/20 од 18.01.2021. године и Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 88/21 од 31.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми К 311/20 од 18.01.2021. године према окривљеном АА, између осталих, на основу члана 422. тачка 3) ЗКП одбијена је оптужба да је извршио кривично дело недозвољено складиштење робе из члана 176а став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији у вези члана 33. КЗ. Истом пресудом одлучено је да трошкови кривичног поступка падну на терет буџетских средстава суда.

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 88/21 од 31.03.2021. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а пресуда Основног суда у Руми К 311/20 од 18.01.2021. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА - адвокат Ана Матић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев, преиначи побијане пресуде у делу мере безбедности и одбије предлог за изрицање мере безбедности одузимања предмета и исте врати окривљеном.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, без навођења законског разлога за подношење захтева из става 4. истог члана и наводи да је суд правноснажном пресудом пропустио да одлучи о мери безбедности одузимања предмета која је била предложена оптужним атком надлежног тужилаштва, на који начин указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи о повреди кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Ане Матић били су предмет разматрања Вишег суда у Сремској Митровици који је поступао по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Руми К 311/20 од 18.01.2021. године. Виши суд у Сремској Митровици као другостепени је ове наводе оценио неоснованим и о томе на страни 2 у четвртом ставу другостепене пресуде Кж1 88/21 од 31.03.2021.године изнео у свему јасне, детаљне и аргументоване разлоге (да се предмети могу одузети и кад се кривични поступак не заврши пресудом којом се окривљени оглашава кривим, о чему се одлучује у посебном поступку за изрицање мере безбедности одузимања предмета, а што је у конкретном случају и учињено решењем Основног суда у Руми Кв 325/21 од 14.05.2021. године), које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Ане Матић на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.