У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јанка Лазаревића, председника већа, Бате Цветковића, Горана Чавлине, Драгана Аћимовића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Наташом Бањац, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Б.М., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.М., адвоката Д.М. из Л., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Лесковцу К.бр. 28/14 од 13.05.2015. године и Апелационог суда у Нишу 9Кж1 бр. 441/15 од 30.06.2015. године, у седници већа одржаној дана 22.12.2015. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.М., адвоката Д.М., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Лесковцу К.бр. 28/14 од 13.05.2015. године и Апелационог суда у Нишу 9Кж1 бр. 441/15 од 30.06.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Лесковцу К.бр. 28/14 од 13.05.2015. године, окривљени Б.М., оглашен је кривим за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика (КЗ) за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од 4-четири године и за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 1. КЗ, за које му је утврђена казна затвора у трајању од 1-једне године и осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 4-четири године и 6-шест месеци. Истом пресудом окривљени је обавезан на плаћање суду на име трошкова кривичног поступка износа од 54.895,00 динара и на име судског паушала износа од 20.000,00 динара, све у року од 15 дана по правноснажности пресуде, а према окривљеном изречена је мера безбедности одузимања предмета – опојне дроге кокаин укупне нето масе 4,37 грама, опојне дроге марихуане укупне нето масе 9,37 грама и једног револвера марке „...“ калибра ... мм, специјал број ... са кожном футролом.

Апелациони суд у Нишу, пресудом 9Кж1 бр. 441/15 од 30.06.2015. године, одбио је као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Лесковцу и браниоца окривљеног Б.М., и потврдио пресуду Вишег суда у Лесковцу К.бр. 28/14 од 13.05.2015. године.

Бранилац окр. Б.М., адв. Д.М., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, према наводима у образложењу захтева због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) и члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку (ЗКП), са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и у смислу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП у целини укине пресуду Вишег суда у Лесковцу К. бр. 28/14 од 13.05.2015. године и пресуду Апелационог суда у Нишу 9Кж1 бр. 441/15 од 30.06.2015. године и предмет врати на поновну одлуку првостепеном суду, али другом већу.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту закнитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Б.М., адв. Д.М., је неоснован.

Неосновани су наводи у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује на постојање околности (пресуђена ствар) која трајно искључује кривично гоњење окривљеног за кривично дело за које је оглашен кривим побијаном правноснажном пресудом (из члана 246. став 1. КЗ), дакле којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

С предњим у вези, бранилац окривљеног истиче да је против окривљеног због истог кривичног дела, али у тежем облику из члана 246. став 3. у вези са ставом 1. КЗ, вођен и правноснажно окончан поступак пред Вишим судом у Зрењанину, у предмету К. 286/10. Међутим, увидом у правноснажну пресуду Вишег суда у Зрењанину 3К 286/10 од 30.11.2011. године (која је потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1-636/12 од 21.06.2012. године, утврђује се да је том пресудом, између осталих, окр. Б.М. оглашен кривим за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. у вези са ставом 1. КЗ, учињено радњама неовлашћене куповине и организовања неовлашћеног преношења веће количине опојне дроге хероин (11.830,43 грама) из Турске у Републику Србију ради продаје те опојне дроге, дакле за сасвим други животни догађај и за радње извршења које нису истоветне радњама извршења предметног кривичног дела, при чему је различит и предмет тих дела јер је у питању друга врста опојне дроге. Стога се не ради о истом кривичном делу и о правноснажно пресуђеној ствари.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је првостепени суд повредио одредбе чл. 237. и 358. ЗКП јер у поновљеном првостепеном поступку из списа предмета није издвојио записник о претресању стана и других просторија власника З.М. и потврду о привремено одузетим предметима, иако је пре главног претреса донео решење о издвајању тих доказа из списа предмета, па је заснивањем побијане првостепене пресуде на наведеним незаконитим доказима поновио повреду закона учињену претходно донетом првостепеном пресудом, због које је исту укинуо Апелациони суд у Нишу као другостепени суд, уз оцену да су оспорени докази прибављени супротно одредби члана 78. тада важећег ЗКП из разлога што је претрес извршен на адреси која није означена у наредби суда и на којој окривљени не станује, а исту повреду закона учинио је и другостепени суд када је потврдио побијану првостепену пресуду са истом повредом закона због које је претходно донету првостепену пресуду укинуо.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Нетачни су наводи у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног да је Апелациони суд у Нишу као другостепени суд, решењем (9Кж1. бр. 2896/12 од 13.11.2013. године) којим је укинуо раније донету првостепену пресуду у овој кривичноправној ствари (К.бр. 32/11 од 13.06.2012. године) утврдио да су докази о којима је реч прибављени на начин супротан одредби члана 78. тада важећег ЗКП и незаконити, јер се другостепени суд у наведеној одлуци није изјашњавао о законитости прибављања спорних доказа већ наложио да се провере и правилно и потпуно утврде чињенице од значаја за ту оцену, имајући у виду садржину наредбе истражног судије Вишег суда у Лесковцу о претресању стана и других просторија Кри.Пов.бр.129/10 од 17.08.2010. године и доказа насталих поводом те доказне радње, као и начин и околности проналажења и одузимања од окривљеног предмета извршења кривичног дела.

Поменутом наредбом истражног судије наређено је претресање стана и других просторија чији је власник односно држалац окр. Б.М., а које се налазе на адреси ул. ..., на којој окривљени има и пријављено пребивалиште, а према садржини доказа у списима (записник о претресању стана и других просторија МУП – Секретаријата у Лесковцу бр. 230 -683/10 од 17.08.2010. године и потврда о привремено одузетим предметима ПУ Лесковац бр. ДД2244/10 од 17.08.2010. године), претресање стана и других просторија извршено је на адреси која је и означена у наредби суда, у ул. ..., при чему је извршен претрес стамбеног објекта – двоспратне куће власништво оца окривљеног, З.М., а према утврђеном чињеничном стању укључујући и просторију – собу у којој је окривљени затечен да спава, као и регала у тој соби односно фиоке у регалу у којој је, након што је откључана кључем који је полицајцима предао окривљени, пронађена предметна опојна дрога и револвер.

Имајући у виду да је, према утврђеном чињеничном стању, претресање стана и других просторија извршено у једном од стамбених објеката (кућа) који су власништво оца окривљеног З.М., који се налази на истој локацији у истом, заједничком дворишту а са излазом на две улице (улицу ..., која је адреса пријављеног пребивалишта окривљеног и улицу ..., која је адреса пребивалишта оца окривљеног) и то у стамбеном објекту у којем је боравио окривљени и у којем је користио собу у којој је затечен, као и регал у тој соби у којем је у закључаној фиоци држао предметну опојну дрогу и револвер, по оцени Врховног касационог суда, не могу се прихватити као основани наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног да је претресање извршено супротно наредби суда, на адреси на којој окривљени уопште не станује и нису од утицаја наводи захтева да није извршен претрес куће која је својина окривљеног. Следствено реченом, неприхватиљиви су наводи захтева да су докази прибављени претресом незаконити, да се на њима побијана пресуда није могла засновати већ да су морали бити издвојени из списа. Ово тим пре што је сам окривљени, без иједне примедбе, потписао записник о претресању стана и других просторија и потврду о привремено одузетим предметима и тиме потврдио тачност садржине истих о околностима под којима је извршена радња претресања и о проналажењу и одузимању од њега означених предмета извршења кривичних дела.

Налазећи, из изнетих разлога, да побијаним правноснажним пресудама нису учињене повреде закона на које се указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окр. Б.М., Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                           Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                 Јанко Лазаревић,с.р.