Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Вељко Гигић као разлог подношења захтева истиче повреде закона из члана 485. став 1. и 2. ЗКП која су општег карактера, при чему исте не конкретизује, нити наводи било коју повреду закона у смислу члана 485. став 4. ЗКП, већ у образложењу захтева, полемишући са разлозима пресуде и оценом исказа саслушаних сведока од стране нижестепених судова, указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа истицањем да не постоји ниједан доказ да је окривљени извршио предметно кривично дело, односно да је скинуо спорну капију и донео је код себе, уз сопствени закључак да приликом утврђивања чињеничног стања нису поштоване процесне гаранције у корист окривљеног и да је с тога учињена повреда претпоставке невиности окривљеног и начело in dubio pro reо.

Како погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешна оцена доказа, односно повреда одредаба члана 440. ЗКП у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представља законом дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца, то је Врховни суд поднети захтев одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Снежана Меденица , с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић