Решењем Вишег суда у Пироту К 18/24 од 17.04.2025. године одбачена је као неблаговремена жалба окривљеног АА изјављена против пресуде Вишег суда у Пироту К 18/24 од 14.01.2025. године.

Решењем Апелационог суда у Нишу Кж2 429/25 од 08.07.2025. године одбијена је као неоснована жалба окривљеног АА изјављена против решења Вишег суда у Пироту К 18/24 од 17.04.2025. године.

Против правноснажне пресуде Вишег суда у Пироту К 18/24 од 14.01.2025. године и правноснажног решења Апелационог суда у Нишу Кж2 429/25 од 08.07.2025. године захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Душан Јовановић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни суд донесе пресуду, усвоји поднети захтев и укине побијане одлуке и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Душана Јовановића поднет против правноснажне пресуде Вишег суда у Пироту К 18/24 од 14.01.2025. године, је недозвољен, док исти, поднет против решења Апелационог суда у Нишу Кж2 429/25 од 08.07.2025. године, нема прописан садржај.

Из списа предмета утврђује се да је Виши суд у Пироту решењем К 18/24 од 17.04.2025. године, одбацио као неблаговремену жалбу окривљеног АА изјављену против пресуде Вишег суда у Пироту К 18/24 од 14.01.2025. године.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреда одредаба овог законика (члан 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члана 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Дакле, по оцени Врховног суда, у ситуацији када је жалба окривљеног, изјављена против првостепене пресуде, одбачена као неблаговремена, сматра се да редовни правни лек није коришћен, што сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП, представља један од услова под којим окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости.

Сходно наведеном, а како из списа предмета произилази да окривљени благовремено, дакле, није користио редовни правни лек, с обзиром да је жалба изјављена против првостепене пресуде неблаговремена, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, у делу у коме је поднет против правноснажне пресуде Вишег суда у Пироту К 18/24 од 14.01.2025. године, оценио недозвољеним.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажног решења Апелационог суда у Нишу Кж2 429/25 од 08.07.2025. године је без прописаног садржаја.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), што у случају подношења захтева за заштиту законитости због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) подразумева опредељење одређене повреде закона због које окривљени, преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек (члан 485. став 4. ЗКП) и образложење у чему се конкретно састоји повреда закона истакнута у захтеву.

Одредбом члана 489. став 1. ЗКП прописано је да Врховни суд испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном одношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1. ЗКП), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости. При томе, у случају када конкретна повреда закона није опредељена, нити је образложено у чему се иста одређено састоји, није овлашћен да процењује коју је конкретну повреду закона бранилац имао у виду приликом подношења захтева.

Како бранилац окривљеног у захтеву не наводи ниједну од таксативно набројаних повреда закона из члана 485. став 4. ЗКП, за коју сматра да је учињена доношењем правноснажног решења Апелационог суда у Нишу Кж2 429/25 од 08.07.2025. године, већ наводи да исти подноси због повреда општег карактера из члана 485. став 1. тачка 1) и став 2. ЗКП, при чему се из садржине захтева не може закључити на коју евентуалну повреду закона бранилац указује, то је Врховни суд је исти одбацио, оцењујући да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет у односу на правноснажно решење Апелационог суда у Нишу Кж2 429/25 од 08.07.2025. године, нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже навођење конкретног разлога за подношење захтева за заштиту законитости и његово образложење.

Са свега изложеног, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП у вези члана 484. ЗКП у односу на део захтева који нема прописан садржај, те на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у односу на део захтева који је оцењен недозвољеним, донео одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                                         Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                     Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић