Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези са чланом 18. КЗ. Према наводима захтева, погрешна је одлука нижестепених судова да постоје сва обележја кривичног дела из члана 246а. став 1. КЗ будући да нема кривичног дела уколико је искључена противправност, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом. У конкретном случају, према мишљењу браниоца, ради се о делу малог значаја у смислу члана 18. КЗ јер је окривљени, као млад човек који до сада није осуђиван за иста или истоврсна кривична дела, неовлашћено држао 0,13 грама опојне дроге Cannabis, односно незнатну количину која је далеко испод уобичајене количине опојне дроге за једнократну употребу, а која као таква не угрожава здравље људи у мери која оправдава изрицање кривичне санкције.

Врховни касациони суд изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Жарка Станисављевића, оцењује као неосноване, а како су исти неосновано истицани и у поступку по редовном правном леку, то Врховни касациони суд, прихватајући разлоге дате на страни 3. у ставу првом пресуде Вишег суда у Лесковцу Кж1 120/21, као довољне, аргументоване и јасне, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Врховни касациони суд налази да су нижестепени судови правилно закључили да у конкретном случају нема места примени института дела малог значаја из члана 18. КЗ.

Одредбом члана 18. КЗ у ставу 1. прописано је да није кривично дело оно које, иако садржи обележја кривичног дела, представља дело малог значаја, а у ставу 2. да је дело малог значаја ако је степен кривице низак, ако су штетне последице одсутне или незнатне и ако општа сврха кривичних санкција не захтева изрицање кривичне санкције.

Сходно наведеном, примена одредбе члана 18. КЗ је факултативна, што значи да се остварење сва три, кумулативно постављена услова, мора утврђивати у сваком конкретном случају, како су то правилно ценили и нижестепени судови. Према томе, по налажењу Врховног касационог суда, поред врсте и количине опојне дроге, разлога њеног неовлашћеног држања, степена кривице окривљеног и штетности последице, нужно је ценити и ранији живот окривљеног у смислу остваривања опште сврхе кривичних санкција у конкретној ситуацији.

Правилно је другостепени суд оценио да ранија осуђиваност окривљеног упућује на закључак да кривичне санкције које су му изречене очигледно нису оствариле своју сврху са аспекта специјалне превенције. У том смислу се и чињенице из пресуде Врховног касационог суда Кзз 1161/15, на коју се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног указује, битно разликују од кривичног дела и учиниоца у овом кривичном поступку, па се став изражен у тој пресуди на може применити на окривљеног АА и кривично дело из члана 246а. став 1. КЗ за које је оглашен кривим. Правилан је, према томе, закључак нижестепених судова да степен кривице окривљеног односно директан умишљај, штетне последице кривичног дела, а посебно ранија осуђиваност окривљеног са аспекта опште сврхе кривичних санкција, у конкретном случају не дају места примени одредбе члана 18. КЗ.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и став 2. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Драгомир Милојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић