Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП. Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву не опредељује ни један законски разлог за подношење захтева прописан ставом 4. члана 485. ЗКП, већ наводи да је изрека неразумљива, на који начин указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, као и да је изрека противуречна сама себи и разлозима, да нису наведени разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су наведени су нејасни и противуречни, односно да управо о одлучним чињеницама постоји противуречност између онога што се у разлозима одлуке наводи, на који начин се истиче и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Наведене повреде не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона. Стога је Врховни суд захтев браниоца окривљеног АА у овом делу оценио недозвољеним.

У преосталом делу захтева бранилац окривљеног оспорава закључак суда да чињенице наведене у захтеву за понављање кривичног поступка поступка нису разлози за понављање прописани одредбом члана 473. ЗКП, а што такође не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона. Стога је Врховни суд захтев браниоца окривљеног АА и у овом делу оценио недозвољеним.

Са свега изложеног, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 458. став 4. ЗКП, Врховни суд је одбацио као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Мирослава Ристића.

Записничар-саветник                                                                                                                                      Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                 Милена Рашић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић