Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да због повреда тог законика (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Наведена одредба важи истовремено и за браниоца окривљеног, с обзиром на ограничење његових права правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП).

Бранилац као разлог подношења захтева за заштиту законитости не опредељује конкретно ни једну повреду закона која, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости, већ нумерише повреде закона из члана 318. став 1. тачка 2. ЗКП и 317.став 1. тачка 4. ЗКП, наводима да је у поступку поводом закључења Споразума о признању кривичног дела, дошло до повреде наведених прописа. Бранилац истиче да је судија приликом доношења решења којим је одбио закључење Споразума о признању кривичног дела, прекорачио своја овлашћења када се упустио у оцену адекватности прихваћене кривичне санкције, из којих разлога је наведени Споразум одбио, те је истакао и противречности између изреке и образложења овог решења, опширно анализирајући одребе које се односе на Споразум о признању кривичног дела, а у вези одлуке о кривичној санкцији и границама ублажавања казне, у смислу одребе члана 57. КЗ.

Имајући у виду да повреде закона на које указује одбрана из члана 318. став 1. тачка 2. ЗКП и 317.став 1. тачка 4. ЗКП и члана 57. став 1. тачка 3. КЗ, не представљају законске разлоге у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.

Међутим, из ових или других законских разлога странка има право подношења иницијативе за подизање захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 36. став 2. Устава Републике Србије.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић