Пресудом Вишег суда у Пожаревцу Кж 269/2015 (2011.) од 07.08.2015. године, усвојена је жалба пуномоћника оштећене З.А. па је пресуда Основног суда у Пожаревцу К 92/2014 од 07.04.2015. године преиначена у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљеном С.Ј. због кривичног дела шумска крађа из члана 275. став 2. у вези става 1. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, изречена условна осуда тако што је утврђена казна затвора у трајању од три месеца истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити под условом да окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело и под условом да оштећеној З.А., на име имовинско правног захтева исплати укупан износ од 65.558,00 динара у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде, док је жалба браниоца окривљеног С.Ј. одбијена као неоснована.

Против пресуде Вишег суда у Пожаревцу Кж 269/2015 (2011.) од 07.08.2015. године захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац под бројем Ктз 861/15 дана 15.12.2015. године због повреде одредаба кривичног поступка из члана 453. ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијану пресуду и предмет врати на поновну одлуку другостепеном суду.

Врховни касациони суд је одржао седдницу већа сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, па је нашао да је захтев Републичког јавног тужиоца изјављен од овлашћеног лица.

Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости доставио браниоцу окривљеног С.Ј., адвокату Д.М., па је одржао седницу већа у смислу члана 488. ЗКП о којој није обавештавао Републичког јавног тужиоца и браниоца јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудом против које је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је другостепеном пресудом усвајањем жалбе пуномоћника оштећене, кривична санкција изречена првостепеном пресудом, измењена на штету окривљеног, супротно одредби члана 453. ЗКП.

Одредбом члана 433. став 4. ЗКП прописано је да оштећени може изјавити жалбу само због одлуке суда о трошковима кривичног поступка и о досуђеном имовинскоправном захтеву, а ако је јавни тужилац преузео кривично гоњење од оштећеног као тужиоца (члан 62.) оштећени може изјавити жалбу због свих основа због којих се пресуда може побијати.

Из списа предмета произилази да је кривични поступак против окривљеног С.Ј., због кривичног дела шумске крађе из члана 275. став 2. у вези става 1. КЗ, вођен по оптужном предлогу Основног јавног тужилаштва у Пожаревцу Кт 1393/10 од 18.11.2011. године, као и да је жалбу против првостепене пресуде изјавио бранилац окривљеног из свих законских основа, и пуномоћник оштећене З.А., адвокат Р.Д., због одлуке о имовинскоправном захтеву.

Одредбом члана 65. став 2. КЗ прописано је да суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене кривичноправним одредбама, а рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у року одређеног времена проверавања.

Побијаном пресудом, којом је усвојена жалба пуномоћника оштећене изјављена због одлуке о имовинско правном захтеву и првостепена пресуда преиначена у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што је окривљеном С.Ј. уз изречену условну осуду постављена додатна обавеза да у року од 60 дана од дана правноснажности пресуде исплати оштећеној З.А. на име имовинско правног захтева укупан износ од 65.558,00 динара, по налажењу Врховног касационог суда кривична санкција која је изречена првостепеном пресудом, измењена је на штету окривљеног, и учињена повреда одредбе члана 453. ЗКП. Наиме, на штету окривљеног одлука се може донети само у ситуацији када је жалба изјављена на његову штету и то у делу у коме се првостепена пресуда побија таквом жалбом и из жалбених разлога из којих се побија. Оштећени у смислу члана 433. тачка 4. ЗКП, може изјавити жалбу против првостепене пресуде само због одлуке о трошковима поступка и досуђеном имовинскоправном захтеву, осим у случају да је изгубио својство овлашћеног тужиоца услед тога што је јавни тужилац преузео од њега кривично гоњење у смислу члана 62. ЗКП (што у конкретној ситуацији није случај, јер је кривични поступак против окривљеног С.Ј. вођен по оптужном предлогу јавног тужилаштва), па је другостепени суд преиначавајући одлуку о кривичној санкцији на штету окривљеног, усвајањем жалбе пуномоћника оштећене, која је изјављена због одлуке о имовинско правном захтеву, повредио закон на штету окривљеног – повредио је забрану reformatio in peius, а како се то основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује.

Из наведених разлога, због учињене повреде закона на штету окривљеног С.Ј. из члана 453. ЗКП, и учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10. ЗКП, Врховни касациони суд је усвојио поднети захтев, укинуо другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно одлучивање.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                        Председник већа-судија

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                 Драгиша Ђорђевић,с.р.