Против наведене правноснажне пресуде Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости Ктз 895/14 од 10.11.2014. године због повреде закона из члана 439. став 1. тачка 3. ЗКП, у вези члана 6. став 1. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и утврди да је правноснажном пресудом повређен закон у корист окривљеног З.Г.

Врховни касациони суд је сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, одржао седницу већа, па је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица и дозвољен.

Након што је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца у смислу члана 488. став 1. ЗКП достављен браниоцу окривљеног З.Г., адвокату П.В., Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП, о којој није обавештавао странке, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудом против које је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је неоснован.

Неосновано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијана пресуда донета уз повреду закона из члана 439. тачка 3. ЗКП у вези члана 6. став 1. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, ''Службени гласник РС'', број 32/13 од 08.04.2013. године, који је ступио на снагу 16.04.2013. године, дакле који је био на снази у време извршења кривичног дела за које је окривљени З.Г. оглашен кривим.

Чланом 3. став 1. тачка 4. и 5. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима прописано је да се овај закон примењује на учиниоце који су према малолетним лицима извршили кривично дело обљубе злоупотребом положаја (члан 181. КЗ) и кривично дело недозвољене полне радње (члан 182. КЗ).

Чланом 6. став 1. тачка 4. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима прописано је да осудом за кривично дело из члана 3. овог Закона обавезно наступа и правна последица- забрана заснивања радног односа, односно обављања позива или занимања који се односи на рад са малолетним лицима.

Одредбом члана 94. став 1. КЗ прописано је да осуде за одређена кривична дела или на одређене казне могу имати за правну последицу престанак, односно губитак одређених права или забрану стицања одређених права, ставом 2. истог члана прописано је да правне последице осуде не могу наступити кад је за кривично дело учиниоца изречена новчана казна, условна осуда, ако не буде опозвана, судска опомена или када је учинилац ослобођен од казне, док је ставом 3. истог члана прописано да се правне последице осуде могу предвидети само законом и наступају по сили закона којим су предвиђене.

Имајући у виду да је окривљени З.Г. правноснажном пресудом против које је поднет захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца оглашен кривим због кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182. став 1. у вези чална 181. став 2. КЗ, и да му је изречена условна осуда, по налажењу Врховног касационог суда, сходно члану 94. став 2. КЗ правне последице престанка, односно губитка одређених права или забрана стицања одређених права према овом окривљеном и не могу наступити, с обзиром на изречену кривичну санкцију. Надаље, по налажењу Врховног касационог суда за наступање правне последице осуде није потребно доношење судске одлуке, већ она наступа по сили закона, сходно члану 94. став 3. КЗ, па су неосновани наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца да је правноснажном пресудом, којом, сходно члану 3. став 1. тач. 4. и 5. и члану 6. став 1. тачка 4. Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, није изречена правна последица осуде за кривично дело за које је окривљени З.Г. оглашен кривим, учињена повреда закона из члана 439. тачка 3. ЗКП.

Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                     Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                              Драгиша Ђорђевић, с.р.