Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1139/2018
23.10.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић, Бате Цветковића и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 5. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Александре Остојић, поднетом против правноснажног решења Вишег суда у Београду Кж1 бр.358/18 од 13.06.2018. године, у седници већа одржаној дана 23.10.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажног решења Вишег суда у Београду Кж1 бр.358/18 од 13.06.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Кж1 бр.358/18 од 13.06.2018. године, одбачена је као неблаговремена жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Александре Остојић изјављена 11.04.2018. године против пресуде Првог основног суда у Београду К бр.22/18 од 22.03.2018. године.

Против наведеног правноснажног решења захтев за заштиту законитости поднело је бранилац окривљеног АА, адвокат Александра Остојић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. и 3. ЗКП, јер је неправилно примењена одредба члана 244. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијано решење укине или преиначи.

Чланом 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреде овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1. и 4, тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. став 3. и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Како из образложења истакнуте битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног AA произилази, да се заправо указује на повреду закона из члана 244. ЗКП, и како та повреда не представља законом дозвољен разлог због кога би окривљени и његов бранилац могли поднети захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је поднети захтев у овом делу оценио као недозвољен.