Окривљени су обавезани на плаћање трошкова кривичног поступка и паушала на начин ближе наведен у изреци ове пресуде.

Пресудом Вишег суда у Шапцу 3Кж 462/18 од 19.02.2019. године, усвојена је жалба Основног јавног тужиоца у Шапцу и преиначена пресуда Основног суда у Шапцу К 261/16 од 09.08.2018. године, тако што су окривљени ББ и АА оглашени кривим због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ, за које им је изречена условна осуда тако што је окривљеном ББ утврђена казна затвора у трајању од шест месеци а окривљеном АА утврђена казна затвора у трајању од седам месеци, истовремено одређено да се ове казне неће извршити уколико окривљени у року од две године рачунајући од правноснажности пресуде не учине ново кривично дело, док су жалбе браниоца окривљених ББ и АА, адв. Иване Јеленић одбијене као неосноване, а пресуда Основног суда у Шапцу 1К 1061/16 од 09.08.2018. године у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, браниоци окривљених ББ и АА, адв. Ивана Јеленић и адв. Ирена Радак, поднели су захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, побијане пресуде преиначи и окривљене ослободи од оптужбе или пак исте укине и предмет врати на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених ББ и АА, адв. Иване Јеленић и адв. Ирене Радак, у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП је неоснован, у односу на повреду из члана 439. тачка 1) нема прописани садржај, а у осталом делу недозвољен.

Браниоци окривљених, у захтеву за заштиту законитости наводе да се побијане пресуде заснивају на доказу на коме се не могу заснивати и то на медицинској документацији „сумњиве веродостојности“, јер се према наводима захтева не ради о отпусној листи, ни о званичном извештају болнице, иста не садржи потпис и печат лекара, а само на основу тога се одређени папир може сматрати аутентичном лекарском документацијом, те су исте донете уз повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, а Врховни касациони суд овакве наводе оцењује неоснованим.

По оцени Врховног касационог суда, медицинска документација, која се налази у списима предмета, насупрот наводима захтева, није доказ на коме се пресуда не може заснивати. и исти се може користити у кривичном поступку, с обзиром на то да се ради о медицинској документацији која је сачињена машински, дакле, може се штампати у више примерака и важи без потписа и печата, садржи меморандум болнице, а из превода докумената прозилази да је превод веран оригиналу, сачињен на немачком језику и садржи број књиге уписа, па чињенице наведене у захтеву да се не ради о отпусној листи болнице ни о званичном извештају болнице који је без потписа и печата, наведену медицинску документацију не чине незаконитим доказом у смислу одредбе члана 84. став 1. у вези члана 16. став 1. ЗКП.

С тога, по налажењу Врховног касационог суда, неосновано браниоци окривљених истичу да су побијане правноснажне пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Браниоци окривљених, у захтеву за заштиту законитости указују и да је суд за вештака одредио др Милана Бабовића, а који је као ординирајући лекар специјалиста учествовао у сачињавању лекарске документације која представља један од предмета вештачења, из којих разлога је морао бити изузет од дужности вештачења, чиме се указује на повреду одредбе члана 116. ЗКП, као и да је јавни тужилац извршио измену оптужног предлога на незаконит начин, чиме је учињена повреда из члана 409. ЗКП.

Такође, захтевом за заштиту законитости указује се и да се, приликом одмеравања висине казне, суд руководио погрешно утврђеним чињеницама од значаја за одређивање олакшавајућих и отежавајућих околности, то јест оспоравају се разлози о одлучним чињеницама и полемише са чињеничним утврђењима суда, односно указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Из наведеног произилази да су браниоци окривљених, захтев за заштиту законитости поднели због повреда одредаба из члана 116., члана 409. и члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а које повреде нису предвиђене као дозвољен законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, па је Врховни касациони суд захтев бранилаца окривљених у овом делу оценио недозвољеним.

Браниоци окривљених ББ и АА, адв. Ивана Јеленић и Ирена Радак, захтев за заштиту законитости поднели су због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, али у образложењу захтева не наводе разлоге због којих сматрају да је побијаним пресудама дошло до наведене повреде закона, а како Врховни касациони суд испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1.), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости у смислу члана 489. став 1. ЗКП, то је овај суд оценио да захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених у овом делу нема законом прописани садржај у смислу члана 484. ЗКП, који прописује да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.).

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, у односу на одбијајући део на основу члана 491. став 1. ЗКП, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у коме је захтев одбацио као недозвољен и на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, у делу у којем је захтев одбацио јер нема законом прописани садржај.

Записничар-саветник                                                                                                                Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                          Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић