Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Бранилац окривљеног АА, адвокат Милан Латиновић у захтеву за заштиту законитости наводи да је побијаним решењима одбијен захтев браниоца да трошкови поступка буду досуђени на његов текући рачун, као и да је погрешан став нижестепених судова да је окривљени АА поднеском од 10.12.2019. године, којим је тражио да трошкови буду исплаћени на његов рачун заправо „опозвао у том делу ранију пуномоћ адвокату Латиновић Милану да исти може да у његово име и за његов рачун преузме досуђене износе“, те да је, у складу са ставом Врховног касационог суда бранилац овлашћен да прими трошкове на свој рачун уколико је то назначено у пуномоћју, као што је то случај у овом поступку.

Имајући у виду изнете наводе браниоца окривљеног, по ставу Врховног касационог суда исти се не могу прихватити јер, у се конкретном случају не ради о повреди одлуке о трошковима кривичног поступка, већ се суштински указује на поступак извршења решења о трошковима кривичног поступка, обзиром да су наводи везани за поступак и начин исплате трошкова (питање постојања специјалног пуномоћја и његовог дејства, односно важења), а не на остваривања права окривљеног на накнаду трошкова кривичног поступка, који су иначе и досуђени окривљеном.

Сходно изнетом, у конкретном случају трошкови кривичног поступка су досуђени окривљеном и бранилац у поднетом захтеву за заштиту законитости не указује да је повређена било која одредба из члана 261. - 268. ЗКП, а која би представљала повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП. Одредбом члана 441. став 4. ЗКП прописано је да се одлука о трошковима кривичног поступка може побијати када је суд овом одлуком повредио законске одредбе, као и због тога што је суд погрешно изрекао или није изрекао одлуку о ослобађању оптуженог од дужности да у целини или делимично накнади трошкове кривичног поступка.

Имајући у виду наведено, по оцени Врховног касационог суда неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милана Латиновића којима указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Такође, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, али Врховни касациони суд се у оцену изнетих навода и разлога за подношење захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног у напред наведеном делу није упуштао, јер не представља законски разлог, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, због којег је дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милана Латиновића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић