
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1173/2025
23.09.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Јасмине Васовић и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене, адвоката Гордане Ђапић, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Руми 3К-412/23 од 20.03.2025. године и Вишег суда у Сремској Митровици 2Кж1-160/25 од 10.07.2025. године, у седници већа одржаној дана 23.09.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Гордане Ђапић, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Руми 2К-412/23 од 20.03.2025. године и Вишег суда у Сремској Митровици 2Кж1-160/25 од 10.07.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Руми 3К-412/23 од 20.03.2025. године окривљена АА оглашена је кривом да је извршила кривично дело угрожавање сигурности из члана 138. став 1. Кривичног законика и изречена јој је условна осуда тако што јој је утврђена казна затвора у трајању од три месеца и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљена у време проверавања од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Истом пресудом одлучено је о трошковима кривичног поступка и имовинско-правном захтеву на начин ближе наведен у изреци пресуде.
Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици 2Кж1-160/25 од 10.07.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА, адвоката Гордане Ђапић и пресуда Основног суда у Руми 3К-412/23 од 20.03.2025. године је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене адвокат Гордана Ђапић, због повреде закона из члана 16, члана 131, члана 428. став 8. у вези члана 83. и члана 438. став 1. тачка 11) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно одлучивање с тим да се нови поступак одржи пред потпуно измењеним већем или да побијане пресуде преиначи тако да окривљену ослободи од оптужбе.
Врховни суд је доставио захтев за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно члану 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након размотрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене је недозвољен.
Бранилац окривљене у поднетом захтеву за заштиту законитости наводи да су побијаним пресудама учињене повреде закона из члана 16. став 2., 4. и 5., повреда из члана 131. став 1. ЗКП, члана 131. став 2. ЗКП, члана 428. став 8. у вези члана 83. ЗКП и члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП и исте образлаже.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП таксативно су набројане повреде закона које могу бити учињене у поступу пред првостепеним и жалбеним судом, а које представљају разлоге због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.
Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 16, члана 131. став 1. и 2., члана 428. став 8. ЗКП и члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљене оценио као недозвољен.
Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар – саветник Председник већа – судија
Марија Рибарић, с.р. Мирољуб Томић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
