
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1174/2025
18.09.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Александра Степановића и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Немањом Симићевићем, записничарем, у кривичном предмету окривљенe АА, због продуженог кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. у вези члана 33. и 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА-адвоката Жикице Радивојевића, поднетом против правноснажних решења Основног суда у Нишу К.бр.5/24 од 09.05.2025.године и Кв.бр.486/25 од 28.05.2025.године, у седници већа одржаној дана 18.09.2025. године, донео је:
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА-адвоката Жикице Радивојевића, поднет против правноснажних решења Основног суда у Нишу К.бр.5/24 од 09.05.2025.године и Кв.бр.486/25 од 28.05.2025.године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Нишу К.бр.5/24 од 09.05.2025.године одређено је да се у доказном поступку изврши увид у исказе сведока ББ са записника о главном претресу који је одржан дана 24.12.2015. године, ВВ са записника о главном претресу који је одржан дана 24.12.2015. године и дана 28.11.2024. године, ГГ са записника о главном претресу који је одржан дана 8.10.2015. године и дана 28.11.2024. године, ДД са записника о главном претресу који је одржан дана 24.12.2015. године, ЂЂ са записника о главном претресу који је одржан дана 24.12.2015. године, ЕЕ са записника о главном претресу који је одржан дана 26.2.2016. године, ЖЖ са записника о главном претресу који је одржан дана 24.12.2015. године дана 26.2.2016. године, ЉЉ са записника о главном претресу који је одржан дана 26.2.2016. године, ЗЗ са записника о главном претресу који је одржан дана 17.9.2014. године, ИИ са записника о главном претресу који је одржан дана 17.9.2014. године, ЈЈ са записника о главном претресу који је одржан дана 29.7.2024. године, КК са записника о главном претресу који је одржан дана 26.2.2015. године и дана 29.7.2024. године дана 31.7.2024. године, а да се ови сведоци не испитују поново.
Решењем Основног суда у Нишу Кв.бр.486/25 од 28.05.2025.године одбијене су као неосноване жалбе браниоца по службеној дужности окривљеног ЛЛ, адвоката Светлане Џаковић и жалба браниоца окривљене АА, адвоката Жикице Радивојевића, изјављене против решења Основног суда у Нишу Кв.бр.486/25 од 28.05.2025.године.
Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљене АА-адвокат Жикица Радивојевић, због повреде закона из члана 355. став 1., 406. став 1. тачка 2) и 3) и став 2. и 3., 438. став 2. тачка 1) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан, укине побијане пресуде и списе предмета врати на поновно одлучивање.
Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:
Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.
Одредбом члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП прописано је да битна повреда одредаба кривичног поступка постоји ако се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама Законика о кривичном поступку не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе очигледно да би и без тог доказа била донета иста пресуда. Дакле, из цитиране одредбе произилази да се наведена повреда закона односи на процесну ситуацију када је недозвољен доказ коришћен приликом доношења пресуде односно решења које се изједначава са пресудом.
У конкретном случају захтев за заштиту законитости као ванредни правни лек поднет је против решења којим је одређено да се изврши увид у исказе сведока и да се ти сведоци не испитују поново, које решење по оцени Врховног суда, не представља правноснажну одлуку, којом може бити учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док у преосталом делу захтева бранилац окривљене указује на повреде закона из члана 355. став 1., 406. став 1. тачка 2) и 3) и став 2. и 3. и 438. став 2. тачка 3) ЗКП. Како наведене повреде не представљају законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА-адвоката Жикице Радивојевића оценио недозвољеним.
Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Немања Симићевић, с.р. Светлана Томић Јокић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
