
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1179/2018
30.10.2018. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљених АА и ББ, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези члана 61. КЗ и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Ђуре Благојевића, поднетом против правноснажног решења Основног суда у Нишу Кв 213/18 од 21.02.2018. године, у седници већа одржаној дана 30.10.2018. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Ђуре Благојевића, поднет против правноснажног решења Основног суда у Нишу Кв 213/18 од 21.02.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу К 1233/11 од 29.08.2016. године, окривљени АА и ББ ослобођени су од оптужбе због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. у вези чл. 34. и 61. КЗ у стицају са кривичним делом удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346. став 3. у вези става 1. КЗ, након чега су подносиоци захтева поднели захтев за заштиту законитости за исплату трошкова кривичног поступка.
Решењем Основног суда у Нишу К 1233/11 од 18.10.2017. године одређено је да се окривљенима АА и ББ на име трошкова кривичног поступка у кривичном предмету Основног суда у Нишу К 1233/11 на име награде за заступање браниоца из буџетских средстава исплати износи од по 461.812,00 динара који износи падају на терет буџетских средстава и имају се исплатити у року од 60 дана од дана правноснажности решења. Тим решењем окривљенима АА и ББ наложено је да у најкраћем року доставе суду податке о броју текућег рачуна на који се има извршити уплата досуђеног новчаног износа која треба да буде исплаћена из буџетских средстава суда.
Решењем Основног суда у Нишу Кв 213/18 од 21.02.2018. године делимично је уважена жалба браниоца окривљених АА и ББ и преиначено је решење Основног суда у Нишу К 1233/11 од 18.10.2017. године тако што је суд окривљене поред досуђених трошкова кривичног поступка на име награде за заступање браниоца у износима од по 461.812,50 динара досудио још и износе од по 54.000,00 динара, што укупно износи 515.813,00 динара који се имају исплатити у року од 60 дана од дана правноснажности решења.
Против наведеног правноснажног решења Основног суда у Нишу Кв 213/18 од 21.02.2018. године захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Ђура Благојевић, због повреде закона из члана 485. ст. 1, 2. и 4. ЗКП и због, а како то произилази из садржине захтева и због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијано решење укине и предмет врати Основном суду у Нишу на поновно одлучивање.
Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредби члана 486. став 1. у вези члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, на којој је размотрио списе предмета заједно са поднетим захтевом за заштиту законитости, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Ђуре Благојевића је недозвољен.
Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.
У вези с тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљена може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП.
Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.
Поднетим захтевом браниоца окривљених се указује на повреду одредбе члана 441. став 4. ЗКП која је, по ставу одбране, учињена када суд окривљенима АА и ББ није досудио и наложио исплату трошкова у износу од по 67.500,00 динара, а на име трошкова одбране – састава поднеска од 31.05.2011. године.
Врховни касациони суд налази да се, иако се поднетим захтевом нумерички указује на повреду из одредбе члана 441. став 4. ЗКП, која представља законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, изнетим наводима оспоравају чињенична утврђења суда у редовном кривичном поступку, односно висина досуђеног новчаног износа, чиме се указује на одредбу члана 440. ЗКП, која у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представља законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, те је поднети захтев оцењен као недозвољен.
Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Јелена Петковић-Милојковић,с.р. Зоран Таталовић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
