Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Г.З. – адвокат Н.Н., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона, не конкретизујући о којој се повреди ради, с тим што из образложења произилази да правноснажне пресуде побија због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, са предлогом да се побијане пресуде укину и предмет врати на поновно суђење првостепеном суду.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на учињену повреду закона, бранилац окривљеног Г.З. у захтеву за заштиту законитости наводи да се закључак и првостепеног и другостепеног суда о кривици окривљеног Г.З. заснива искључиво на исказу саоптуженог А.Т., који није саслушан непосредно на главном претресу, а који је, пре доношења правноснажних пресуда, са тужилаштвом закључио споразум о признању кривице, на ком доказу се, према ставу браниоца, правноснажна пресуда не може заснивати. Дакле, из наведеног произилази да бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, обзиром да саоптужени А.Т. није саслушан непосредно на главном претресу.

Супротно изнетим наводима захтева, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, на коју се захтевом за заштиту законитости неосновано указује.

Наиме, првостепени суд је, како је то наведено на страни 3 првостепене пресуде, сходно одредби члана 406. ЗКП, прочитао одбрану саоптуженог А.Т., који је на основу споразума о признању кривичног дела правноснажно осуђен за продужено кривично дело тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. КЗ у вези са чланом 33. и 60. КЗ, међу којима је и кривично дело које је окривљеном Г.З. стављено на терет.

Одредбом члана 406. став 1. тачка 5. ЗКП, прописано је да се упознавање са садржином записника о исказима сведока, саоптужених или већ осуђених саучесника у кривичном делу, као и записника о налазу и мишљењу вештака, може по одлуци већа обавити сходном применом члана 405. ЗКП, ако је реч о исказу саоптуженог према којем је кривични поступак раздвојен или је већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом.

Имајући у виду чињеницу да је пресуда Основног суда у Краљеву Спк 1/14, којом је прихваћен споразум о признању кривичног дела закључен између заменика Основног јавног тужиоца у Краљеву и окривљеног А.Т., донета 09.04.2014. године, те да је првостепени суд одбрану окривљеног А.Т., дату пре закључења споразума о признању кривичног дела, прочитао на главном претресу одржаном дана 16.04.2014. године, дакле након што је пресуда донета на основу споразума о признању кривице постала правноснажна, то је првостепени суд правилно поступио када је одбрану саоптуженог, сходно одредби члана 406. став 1. тачка 5. ЗКП, прочитао на главном претресу.

Наиме, упознавање са садржином записника о исказу саоптуженог према којем је поступак већ окончан правноснажном осуђујућом пресудом, начин је извођења доказа на главном претресу, па се такав исказ може користити као доказ, имајући у виду да су приликом саслушања окривљеног А.Т. биле испуњене све процесне претпоставке за његово саслушање у смислу одредбе члана 85. став 1 – 4. ЗКП.

Стога, супротно наводима изложеним у захтеву, првостепени, а ни другостепени суд, који је одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног Г.З., нису учинили битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, како се то неосновано истиче у захтеву за заштиту законитости.

Из изложених разлога, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Г.З. одбијен је као неоснован.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                 Невенка Важић, с.р.