Кзз 1190/2020 незаконити докази

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1190/2020
20.10.2020. година
Београд

У ИМА НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Јасмине Васовић и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Аладина Шемовића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К.23/19 од 02.09.2019. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-307/20 од 14.08.2020. године, у седници већа одржаној дана 20.10.2020. године, једногласно је донео:

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Аладина Шемовића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Пазару К.23/19 од 02.09.2019. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-307/20 од 14.08.2020. године, у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у преосталом делу ОДБАЦУЈЕ као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару К 23/19 од 02.09.2019. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ, осуђен на казну затвора у трајању од 6 месеци и истовремено одређено да ће наведену казну издржавати у кућним условима у селу ..., Општина ..., без примене мера електронског надзора. Према окривљеном је изречена и мера безбедности одузимања пиштоља марке „ZORAKI MOD 917-B“ фабричког броја ..-.., црне боје са оквиром са 9 метака у истом, калибра 9мм. Истом пресудом одлучено је о трошковима кривичног поступка, а како је то ближе опредељено у изреци.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-307/20 од 14.08.2020. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Пазару и браниоца окривљеног и пресуда Вишег суда у Новом Пазару К.23/19 од 02.09.2019. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Аладин Шемовић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе или исте укине и предмет врати на поновно суђење првостепеном суду, са предлогом да се извршење правноснажне пресуде одложи, односно прекине, у смислу члана 488. став 3. ЗКП.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву нашао:

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и у вези са том повредом наводи да су побијане пресуде засноване на доказу –исказу полицијског службеника испитаног у својству сведока ББ, а на основу ког исказа је суд утврдио да је окривљени носио предметни пиштољ у свом возилу и да га је чак и вадио на неко лице са којим се сукобио. По ставу одбране, полицијски службеници могу сведочити пред судом само оно што су конкретно видели или чули, а у вези је са предметним догађајем када су изашли на лице места приликом предузимања њихових службених овлашћења и радњи, а не могу сведочити нити њихов исказ може бити релевантан у делу који се тиче пријаве или обавештења које су добили од грађана, поготово од НН лица и то преко дежурне службе. Наиме, по ставу одбране, део исказа сведока – полицијског службеника ББ у коме се изјашњава шта је полицији пријавило НН лице, представља пријаву ПУ Нови Пазар и исти се не може користити за доношење судске одлуке.

Из списа предмета произилази да је суд током поступка испитао у својству сведока полицијске службенике ВВ, ГГ и ББ, који су у битном дали идентичне исказе, из којих исказа је утврдио да су ови сведоци имали информацију да окривљени поседује пиштољ, да је окривљени носио предметни пиштољ у свом возилу, чак га вадио на нека лица са којима се сукобио, те да су му тај пиштољ наведени полицијски службеници ПУ Новог Пазара нашли испод седишта возача у моменту када је возило било паркирано на раскрсници улица ... и ..., испред ... Џамије. Што се тиче исказа сведока ББ, полицијског службеника ПУ Нови Пазар, по оцени овог суда наведени сведок се у свом исказу није изјашњавао о обавештењу примљеном од грађана, нити на околности информативног разговора, него само о процедуралним сазнањима везаним за оно што је евидентирано у садржају пријаве Дежурној служби.

Полазећи од наведеног, по оцени овог суда, исказ сведока полицијског службеника ББ, је доказ који је изведен у складу са Закоником о кривичном поступку и није прибављен противно члану 16. став 1. ЗКП, из којих разлога се не ради о доказу на којем се пресуда не може заснивати. Наиме, наведени сведок се о критичном догађају изјашњавао на основу својих непосредних сазнања, обзиром да је критичном приликом заједно са сведоком ВВ и ГГ изашао на лице места по службеном налогу, сходно информацијама достављеним Дежурној служби ПС Нови Пазар и свој исказ је дао на основу онога што је непосредно сазнао, видео и опазио ( где је возило било паркирано, где је пронађен пиштољ и разлог изаслака патроле полицијских службеника на лице места). Имајући у виду све напред наведено, по оцени овог суда неосновано бранилац окривљеног истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Поред изнетог, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости нумерише и повреду закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, а које повреде су законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. ЗКП. Међутим наведене повреде бранилац окривљеног образлаже цитирајући налаз и мишљење вештака балистичара Милинка Лазића од 31.08.2018. године као и његов исказ са главног претреса од 27.03.2019. године, те у вези с тим наводи да по ставу одбране није доказано са извесношћу да предметни пиштољ представља конвертибилно оружје, дајући при томе сопствену оцену наведеног налаза и мишљења судског вештака балистичке струке, из којег извлачи закључак да се на основу таквог налаза и мишљења не може са извесношћу утврдити да предметни пиштољ представља оружје, те да сходно томе у радњама окривљеног нема елемената кривичног дела из члана 348. КЗ. Такође, по ставу одбране, обзиром да је окривљеном донет пиштољ критичном приликом који је он ставио испод седишта, окривљени није уопште предузео радњу ношења, јер пиштољ није премештао са једног на друго место, већ само радњу држања, а које чињенице износи окривљени у својој одбрани, а потврђене су исказом сведока ДД.

Имајући у виду наведено, по оцени Врховног касационог суда бранилац окривљеног даје сопствену оцену изведених доказа током поступка и из такве оцене утврђује другачије чињенично стање од оног које је утврђено побијаним правноснажним пресудама, односно указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима које у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступа који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, односно повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде, у односу на одбијајући део на основу члана 491. став 1. ЗКП, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу у којем је захтев одбацио као недозвољен.

Записничар - саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа - судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић