
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 120/2021
23.02.2021. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Мирољуба Томића, Јасмине Васовић и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљене АА, због кривичног дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 245. став 1. Кривичног закона СРЈ (КЗ СРЈ) и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Деана Моћића, поднетом против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1872/20 од 23.11.2020. године, у седници већа одржаној дана 23.02.2021. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Деана Моћића, поднет против правноснажног решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1872/20 од 23.11.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1872/20 од 23.11.2020. године, уважена је жалба Вишег јавног тужиоца у Новом Саду и преиначено решење Вишег суда у Новом Саду Кв 790/20 од 07.10.2020. године, тако што је одбијена молба браниоца за рехабилитацију окривљене АА од 07.02.2019. године.
Против наведеног правноснажног решења захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Деан Моћић, због повреде закона из члана 99. и 100. КЗ., са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијано решење укине и предмет врати на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и на седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажно решење против којег је захтев поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА је неоснован.
Бранилац окривљене АА, у захтеву за заштиту законитости, иако не нумерише, указује на повреду закона из члана 439. тачка 2. ЗКП и наводи да је суд погрешно применио одредбе кривичног закон и то одредбу члана 99. и 100. КЗ. Образлажући напред наведену повреду закона, бранилац окривљене наводи да су, у конкретном случају, испуњени услови за судску рехабилитацију окривљене АА, лица које је више пута осуђивано и то по свим осудама које је раније имала и да се окривљеној, у смислу одредбе члана 100. КЗ може дати судска рехабилитација за све осуде. По ставу одбране, погрешно је тумачење и примена одредби Кривичног законика, који регулише ову материју од стране Апелационог суда, на шта упућује и правни став Врховног касационог суда где је јасно наведено да, уколико су у моменту одлучивања о судској рехабилитацији, у смислу члана 100. КЗ, у погледу прве осуде, испуњени услови за законску рехабилитацију из члана 98. став 1. и став 2. тачка 5) КЗ, суд ће истовремено дати судску рехабилитацију за прву и остале осуде за које су испуњени услови из члана 98. став 2. тачка 5) КЗ, с обзиром да се давањем рехабилитације за прву осуду осуђени има сматрати неосуђиваним лицем, у смислу одредбе члана 98. став 1. КЗ.
Врховни касациони суд налази да су изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА неосновани из следећих разлога:
Из списа предмета произлази да је бранилац окривљене АА поднео захтев за рехабилитацију у односу на пресуде Окружног суда у Новом Саду Кв 439/02 од 30.10.2002. године и Општинског суда у Новом Саду К 682/05 од 28.07.2005. године. Пресудом Окружног суда у Новом Саду Кв 439/02 од 30.10.2002. године спојене су казне изречене пресудом Окружног суда у Новом Саду К 139/99 и Окружног суда у Новом Саду К 3/01 и окривљеној АА изречена је јединствена казна затвора у трајању од 1 године и 8 месеци, због извршења два кривична дела неовлашћено стављање у промет опојних дрога из члана 245. став 1. Кривичног закона СРЈ (КЗ СРЈ). Пресудом Општинског суда у Новом Саду К 682/05 од 28.07.2005. године, (правноснажна дана 30.09.2005. године), окривљеној је изречена условна осуда. Такође, из списа предмета произилази да је окривљена АА дана 25.08.2003. године издржала казну затвора по правноснажној пресуди Окружног суда у Новом Саду Кв 439/02 од 30.10.2002. године, (за кривична дела извршена 1999. године), те да је дана 15.12.2004. године учинила ново кривично дело – угрожавање јавног саобраћаја из члана 195. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је осуђена пресудом Општинског суда у Новом Саду К 682/05 од 28.07.2005. године и којом пресудом јој је изречена условна осуда и то тако што јој је утврђена казна затвора у трајању од 2 месеца са роком проверавања од 1 године.
Одредбама члана 99. и 100. КЗ прописане су материјалне претпоставке за судску рехабилитацију, која се примењује уколико је поднета молба овлашћених лица (осуђеног или његовог браниоца) за судску рехабилитацију (члан 573. став 1. ЗКП).
Према одредби члана 99. став 1. КЗ, судска рехабилитација се може дати лицу које је осуђено на казну затвора преко три до пет година, ако у року од десет година од дана када је та казна издржана, застарела или опроштена не учини ново кривично дело, док је одредбом члана 100. КЗ прописано да, лицу које је више пута осуђивано, суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови из члана 98. и члана 99. тог законика, у погледу сваког кривичног дела за које је осуђено, а при оцени да ли ће у оваквом случају дати рехабилитацију суд ће узети у обзир околности из члана 99. став 2. тог законика.
Како је у конкретном случају, окривљена АА пресудом Окружног суда у Новом Саду Кв 439/02 од 30.10.2002. године осуђена на јединствену казну затвора у трајању од 1 године и 8 месеци, то није испуњена прва материјална претпоставка за судску рехабилитацију (члан 99. став 1. КЗ).
Такође, а имајући у виду одредбу члана 100. КЗ, те чињеницу да је АА, више пута осуђивана, на конкретну правну ситуацију би се евентуално могла применити ова одредба. Међутим, одредбом члана 100. КЗ, поред материјалне претпоставке да је лице више пута осуђивано, прописано је и да суд може дати рехабилитацију само ако су испуњени услови из члана 98. и 99. Законика, у погледу сваког кривичног дела за које је осуђено.
Одредбом члана 98. став 2. тачка 5) КЗ, на коју се и бранилац окривљене позива у поднетом захтеву за заштиту законитости, прописано је да законска рехабилитација настаје ако лице које је осуђено на казну затвора преко 1 до 3 године, у року од 10 година од дана када је та казна извршена, застарела или опроштена, не учини ново кривично дело.
Из списа предмета произилази да је окривљена АА након издржане казне затвора по пресуди Окружног суда у Новом Саду Кв 439/02 од 30.10.2002. године (казна издржана 25.08.2003. године), дана 15.12.2004. године извршила ново кривично дело - угрожавање јавног саобраћаја из члана 195. став 3. у вези става 1. КЗ, за које је осуђена пресудом Општинског суда у Новом Саду К 682/05 од 28.07.2005. године.
Сходно изнетом, окривљена је у року краћем од десет година извршила ново кривично дело, чиме није испуњен услов из члана 98. став 2. тачка 5) КЗ, односно није испуњена материјална претпоставка за примену законске рехабилитације, на коју упућује члан 100. КЗ (судска рехабилитација).
Имајући у виду напред наведено, неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљене АА, којима се указује на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.
Наводи захтева за заштиту законитости, којима се указује на правни став Врховног касационог суда, нису посебно образлагани, имајући у виду чињеницу да се не ради о истој правној и чињеничној ситуацији, обзиром да у овом поступку, у погледу прве осуде нису испуњени услови за законску рехабилитацију из члана 98. став 2. тачка 5) КЗ.
Из изнетих разлога Врховни касациони суд је, на основу члана 492. став 1. ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.
Записничар - саветник Председник већа - судија
Ирина Ристић , с.р. Бата Цветковић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић