Истовремено је одређено да је окривљени дужан да ову казну плати у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, те да ће у противном иста бити замењена казном затвора у трајању од 15 дана тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара одредити један дан затвора, на основу члана 37. Закона о прекршајима.

Истом пресудом на основу члана 335. став 1. тачка 20.) Закона о безбедности саобраћаја на путевима према окривљеном је изречено 6 казнених поена, а на основу члана 58. став 1. Закона о прекршајима и на основу члана 338. став 1. тачка 13.) ЗОБС-а на путевима, према окривљеном је изречена и заштитна мера забране управљања моторним возилом ''Б'' категорије у временском трајању од три месеца, те одређено да ће ову меру по правноснажности пресуде у возачку дозволу окривљеног уписати орган надлежан по месту пребивалишта окривљеног, у чијој се евиденцији окривљени води.

Окривљени је обавезан да у истом временском року као и новчану казну уплати паушални износ од 1.000,00 динара на име трошкова прекршајног поступка, под претњом принудног извршења, сходно члану 27. став 2. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима (''Службени гласник РС'', број 57/2003).

Пресудом Прекршајног апелационог суда – Одељења у Крагујевцу I-116 Прж бр.20950/14 од 27.10.2014. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног С.В., а пресуда Прекршајног суда у Горњем Милановцу 1- Пр бр.2512/12 од 30.09.2014. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба прекшајног поступка из члана 234. став 2. у вези са чланом 85. став 1. и члана 81. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', бр. 101/05, 116/08 и 111/09 – раније важећи ЗПР), са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости као основан и укине побијане пресуде, а предмет врати на поновни поступак и одлуку.

Након што је поступио у смислу одредбе члана 286. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/2013- сада важећи ЗПР), Врховни касациони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се у захтеву за заштиту законитости наводи да су правноснажним пресудама учињене битне повреде одредаба прекшајног поступка у смислу одредбе члана 234. став 2. у вези са чланом 85. став 1. раније важећег ЗПР, према којем се оцењује законитост побијаних пресуда, сходно одредби члaна 340. став 1. сада важећег ЗПР.

Према стању у списима, окривљени С.В. оглашен је кривим што је дана 09.11.2012. године својим путничким возилом вршио претицање путничког моторног возила тако што је својим возилом прелазио преко уздужне неиспрекидане линије, при чему је користио саобраћајну траку намењену за кретање возила из супротног смера. Окривљени је замолним путем саслушан пред Прекршајним судом у Новом Саду дана 18.03.2013. године, којом приликом је изјавио да је критичном приликом извршио претицање возила које се кретало испред њега јако споро, да је претицање и започео и завршио на испрекиданој линији, те дакле није учинио прекршај који му је стављен на терет, при чему је предложио извођење доказа. Из списа предмета, видљиво је и да је окривљени одбио да потпише записник о контроли учесника у собраћају, у коме је и изнео примедбу да није претицао на пуној линији.

Првостепени суд је у доказном поступку саслушао само полицијске службенике Р.С., подносиоца прекршајне пријаве, и М.Ч., очевицe догађаја, који су изјавили да је окривљени критичном приликом прелазио преко неиспрекидане уздужне линије приликом претицања другог возила, а у разлозима своје пресуде, навео је да у потпуности прихвата изјаве сведока полицајаца – подносиоца прекршајне пријаве и полицајца - очевица догађаја, те да одбрану окривљеног оцењује неистинитом и срачунатом на избегавање прекршајане одговорности.

Из наведеног произилази да је окривљени оспоравао прекршај, наводећи да критичном приликом није претицао на пуној, већ на испрекиданој линији, и да је приликом саслушања предложио извођење доказа, а да је суд, и поред тога, своју одлуку засновао искључиво и само на исказима сведока – полицијских службеника, док окривљеном није омогућено да се изјасни о њиховим исказима, а што је суд био у обавези да уради у смислу одредбе члана 85. став 1. раније важећег ЗПР.

Поступајући на овај начин, првостепени суд је повредио право окривљеног на одбрану, а што је утицало на законито и правилно доношење одлуке, на који начин је учинио битну повреду одредаба прекршајног поступка у смислу одредбе члана 234. став 2. раније важећег ЗПР, на коју повреду се основано указује у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца. Како наведену повреду ни другостепени суд није отклонио, већ је потврдио првостепену пресуду, то је и другостепеном пресудом учињена иста повреда закона на штету окривљеног.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца као основан.

Међутим, како је окривљени прекршај који му је стављен на терет, према изреци првостепене пресуде, учинио дана 09.11.2012. године, то је дана 09.11.2014. године наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења у конкретном случају, сходно одредби члана 76. став 1. и став 7. Закона о прекршајима.

Наиме, одредбом члана 76. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана, прописано је да прекршајно гоњење застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост гоњења.

Како се застарелост прекршајног гоњења рачуна од дана учињеног прекршаја, то је у конкретном случају застарелост наступила дана 09.11.2014. године, а из којих разлога је Врховни касациони суд преиначио побијане пресуде тако што је прекршајни поступак против окривљеног обуставио, на основу члана 287. став 4. у вези са чланом 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/2013).

Одлука о трошковима поступка донета је на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', број 65/2013).

Са свега изложеног донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                        За председника већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                    Веско Крстајић, с.р.