Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног T.С., адвокат Љ.А. због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд нижестепене пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или пак Апелационом суду у Нишу, као другостепеном, на поновно одлучивање о изјављеним жалбама.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног T.С., адвоката Љ.А., је недозвољен.

Бранилац окривљеног као разлог за подношење захтева за заштиту законитости наводи повреду закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, коју не опредељује навођењем конкретне повреде одредаба ЗКП, због које је, у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење овог ванредног правног лека, а у образложењу захтева наводи да изведени докази не пружају основ за закључивање да је окривљени починио кривично дело силовање из члана 178. став 1. КЗ, обзиром да у истражном поступку није узета постељина са кревета на којој је лежала оштећена, да узети вагинални брис од оштећене у Медицинском центру у Врању није дат на анализу, а да од окривљеног није узет биолошки материјал како би се упоређивањем ДНК профила окривљеног са биолошким траговима на одећи и постељини оштећене утврдило евентуално присуство ДНК профила окривљеног, као и да време извршења предметног кривичног дела није утврђено, истицањем да окривљени у време које је означено као време извршења кривичног дела у питању није могао да се нађе на месту на коме је означено кривично дело ''наводно'' извршено, а да је закључак о постојању кривичног дела у питању и кривице окривљеног донет искључиво на основу исказа оштећене и њеног сина који су крајње пристрасни и дати у циљу одбране сина оштећене у кривичном поступку који се против њега води пред Основним судом у Врању због кривичног дела тешка телесна повреда учињеног на штету окривљеног.

Изложеним наводима захтева за заштиту законитости, по налажењу Врховног касационог суда, бранилац окривљеног, позивајући се на повреду закона, у суштини оспорава чињенично стање утврђено у првостепеном и потврђено другостепеном пресудом, у погледу учешћа овог окривљеног у извршењу предметног кривичног дела.

Како погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не може бити разлог за подношење захтева за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                        Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                              Драгиша Ђорђевић,с.р.