Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 599/22 од 03.08.2022. године, одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Новом Саду и бранилаца окривљеног Срђана Вукчевића и пресуда Вишег суда у Новом Саду К 102/21 од 02.03.2022. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног, адвокат Владимир Хоровиц, због повреде кривичног закона из члана 439. тач. 1) и 2) Законика о кривичном поступку, са предлогом да се поднети захтев за заштиту законитости усвоји, побијане пресуде преиначе, а окривљени осуди за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. Кривичног законика или да се поднети захтев усвоји, тако да се обе пресуде укину и списи предмета врате првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање или евентуално захтев усвоји, тако да се само другостепена пресуда укине и списи предмета врате другостепеном суду на поновно одлучивање. Предложио је да се извршење правноснажне пресуде одложи сходно члану 488. став 3. Законика о кривичном поступку.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), и на седници већа коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Срђана Вукчевића, адвоката Владимира Хоровица је неоснован.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног је навео да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, која се огледа у чињеници да у радњама извршења које се окривљеном стављају на терет нема елемената кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ већ се у конкретном случају ради о кривичном делу неовлашћено држање опојне дроге из члана 246а став 1. Кривичног законика (КЗ). Наиме, с обзиром да је за постојање кривичног дела из члана 246а КЗ потребно да су испуњена два услова, да је опојна дрога у мањој количини и да је коришћена за сопствену употребу, и како је у пракси прихваћен став да је 500 гр марихуане мања количина опојне дроге, а утврђено је да окривљени користи 5 до 6 гр марихуане дневно, самим тим, по наводима браниоца, окривљени је опојну дрогу држао за сопствене потребе и осудом за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ повређен је кривични закон на штету окривљеног.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се по оцени Врховног касационог суда не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 246. став 1. КЗ прописано је да кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога чини онај ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге.

Из изреке првостепене пресуде произилази да је окривљени у време и на месту одређеном у изреци пресуде „у стању када му је способност да схвати значај свог дела и управља својим поступцима била смањена, али не до битног степена, свестан свог дела и хтео његово извршење, неовлашћено узгајао и неовлашћено ради продаје држао супстанце које су проглашене за опојну дрогу... на тај начин што је у дворишту своје куће на наведеној адреси посејао и узгајао четири биљке Canabis sativa....док је у кући држао сасушене делове биљке Canabis sativa... коју опојну дрогу је размеравао помоћу дигиталне вагице марке „Керн“ и припремао је за продају, при чему је био свестан да су његова дела забрањена..“. Дакле, у чињеничном опису кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога за које је окривљени оглашен кривим, јасно стоји да је окривљени у кући неовлашћено ради даље продаје држао опојну дрогу, како је то наведено у изреци пресуде, те описане радње које је окривљени предузео садрже сва обележја кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ, како објективна, тако и субјективна, како су то правилно и закључили нижестепени судови, те су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног оцењени као неосновани. Самим тим неосновано се захтевом за заштиту законитости указује да се у радњама окривљеног стичу законска обележја кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ па су супротни наводи у захтеву за заштиту законитости да је побијаним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП оцењени као неосновани.

Из изнетих навода Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић