Кзз 1312/2025 2.4.1.21.2.3.8

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1312/2025
06.11.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Александра Степановића и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Сањом Живановић, записничаром, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Николе Илића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу К 651/24 од 15.01.2025. године и Вишег суда у Нишу Кж1 150/25 од 20.08.2025. године, у седници већа одржаној дана 06.11.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Николе Илића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу К 651/24 од 15.01.2025. године и Вишег суда у Нишу Кж1 150/25 од 20.08.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу К 651/24 од 15.01.2025. године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци. Окривљени је обавезан да суду плати трошкове кривичног поступка одређене у изреци пресуде.

Пресудом Вишег суда у Нишу Кж1 150/25 од 20.08.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца по службеној дужности окривљеног АА, адвоката Николе Илића, и потврђена пресуда Основног суда у Нишу К 651/24 од 15.01.2025. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Никола Илић, због повреде закона, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног осудити на казну затвора у трајању од једне године, коју ће издржавати у просторијама у којима станује, или укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Николе Илића, па је нашао:

Према одредби члана 484. ЗКП, која прописује садржај захтева за заштиту законитости, у захтеву се мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) овог законика мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. истог члана, прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то таксативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим односно другостепеним судом.

Обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и образложење у чему се конкретна повреда закона састоји.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Никола Илић, захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из „члана 438. став 2. ЗКП“ коју образлаже наводима да се побијане пресуде заснивају на доказу на коме се по одредабама Законика о кривичном поступку не могу заснивати, и тако указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, која у смислу цитиране одредбе члана 485 став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог због ког окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек. Међутим, бранилац окривљеног у захтеву не означава доказ који је, непосредно или посредно, само по себи или према начину прибављања у супротности са Уставом, Закоником о кривичном поступку, другим законом или општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима, па Врховни суд налази да захтев за заштиту законитости у овом делу нема прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже навођење конкретног разлога за подношење захтева за заштиту законитости и његово образложење.

Преосталим наводима захтева, бранилац окривљеног АА, адвокат Никола Илић, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, коју цитира и образлаже оспоравањем разлога побијаних пресуда о одмеравању казне окривљеном. С тим у вези, бранилац у захтеву истиче и повреду закона из „члана 54. КЗ“, а у суштини указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП с обзиром да у захтеву истиче да суд није правилно одмерио казну окривљеном с обзиром на чињенице које утичу да казна буде већа или мања.

Битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреда закона из члана 441. став 1. ЗКП, на које бранилац окривљеног указује претходно изнетим наводима захтева, и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, због које подноси захтев за заштиту законитости истичући да је изрека пресуде неразумљива, не представљају законске разлоге прописане одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек.

Из изнетих разлога, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца АА, адвоката Николе Илића, одбацио и на основу члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП, члана 485. став 4. ЗКП и члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић