Кзз 1315/2018 одбачај-небаговремен

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1315/2018
27.11.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Милунке Цветковић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела утаја из члана 207. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног адв. Радивоја Ракића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Алексинцу К 8843/10 од 10.10.2016. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 1404/16 од 21.12.2016. године, у седници већа одржаној 27.11.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Алексинцу К 8843/10 од 10.10.2016. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 1404/16 од 21.12.2016. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Алексинцу К 8843/10 од 10.10.2016. године, окр. АА, оглашен је кривим због кривичног дела утаја из члана 207. став 4. у вези става 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног, Апелациони суд у Нишу је пресудом Кж1 1404/16 од 21.12.2016. године, одбио жалбу као неосновану и потврдио првостепену пресуду.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног, адв. Радивоје Ракић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) и битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1), став 2. тачка 2) и 3) и члана 368. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд, обе пресуде преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе или да исте укине и предмет врати на поновни поступак.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је неблаговремен.

Одредбом чланом 487. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако није поднет у року из члана 485. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да због повреде тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП) учињених у првостепеном поступку и поступку пред жалбеним судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП, којом су права браниоца одређена и ограничена садржином права окривљеног.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињенице да је окр. АА пресуду Апелационог суда у Нишу Кж1 1404/16 од 21.12.2016. године, примио 10.01.2017. године, а да је његов бранилац адв. Радивоје Ракић захтев за заштиту законитости поднео дана 10.10.2018. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 3. и 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног оценио неблаговременим.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                   Председник већа-судија,

Драгана Вуксановић, с.р.                                                                                                              Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић