Врховни суд је доставио Врховном јавном тужиоцу примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, у складу са одредбом члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у смислу члана 490. ЗКП одржао седницу већа о којој, сходно члану 488. став 2. ЗКП, није обавестио Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, на којој је размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Бранилац окривљеног је у поднетом захтеву за заштиту законитости против наведених правноснажних решења означио да је истима учињена повреда закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 486. став 2. ЗКП и навео, да је суд приликом доношења решења о продужењу притвора на основу члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП поновио исте разлоге због којих је притвор овом окривљеном и одређен, иако су протеком времена, по наводима браниоца, уврђене околности изгубиле на значају, а при том су и утврђене околности погрешно цењене као особите. Поред тога, бранилац наводи да је суд неправилно ценио чињеницу да је окривљени лице без стабилних прихода, иако је у погледу висине прихода окривљеног доказ достављен суду, као и да суд није установио да је дошло до промене здравственог стања окривљеног. У побијаним решењима бранилац наводи да побијана решења не садрже начин на који су наркотици били спаковани и која околност доводи до закључка да се окривљени бави продајом наркотика, нити постоји доказ у списима предмета који би указао да ће окривљени за кратко време поновити дело, истичући чињеницу да је окривљени раније неосуђивано лице и да притвор представља меру за обезбеђење неометаног вођења поступка и присуство окривљеног, а не меру превенције која има за циљ да окривљеног одврати од вршења кривичних дела након пуштања из притвора, а којим свим наводима бранилац указује да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП.

Како одредбом члана 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 211. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић