Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1-345/19 од 17.12.2019.године одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног АА и пресуда Основног суда у Крагујевцу 9К-1064/18 од 09.07.2019.године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА, адвокат Виолета Бојовић, због повреде закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости као основан и побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног АА ослободити од оптужбе да је извршио кривично дело недозвољене полне радње из члана 182. став 2. у вези члана 180. став 1. КЗ.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, у поднетом захтеву наводи да је правноснажним пресудама Основног суда у Крагујевцу и Вишег суда у Крагујевцу учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер у конкретном случају изрека правноснажне пресуде не садржи све битне елементе кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182. став 2. КЗ, због којег је окривљени оглашен кривим, обзиром да изрека првостепене пресуде, садржи само објективни услов инкриминације из члана 182. КЗ али не и субјективни, односно не садржи да су радње из оптужног акта предузете у циљу задовољења полног нагона. По ставу одбране, задовољење полног нагона, иако није експлицитно садржано у бићу кривичног дела недозвољене полне радње, улази у њен појам и као такав мора бити обухваћен изреком пресуде, те да код недостатка овог битног-субјективног елемента кривичног дела, а то да су предузете радње у циљу задовољења полног нагона нема ни кривичног дела из члана 182. КЗ.

Овакве наводе захтева за заштиту законитости по оцени Врховног касационог суда не могу се прихватити као основани, а ово из следећих разлога:

Одредбом члана 182. став 2. КЗ прописано је да ко под условима из члана 180. став 1. и члана 181. став 3. овог законика изврши неку другу полну радњу казниће се затвором од 6 месеци до 5 година.

Одредбом члана 180. став 1. КЗ прописано је да ко изврши обљубу или са њом изједначен чин са дететом казниће се затвором од 5 до 12 година.

Имајући у виду цитирани законски опис бића кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182. став 2. КЗ, цитирану одредбу члана 180. став 1. КЗ (на коју упућује одредба члана 182. став 2. КЗ), као и чињенични опис кривичног дела утврђеног у изреци првостепене пресуде и то да је окривљени у време и месту ближе описаном у изреци пресуде извршио полну радњу над дететом на тај начин што је пришао малолетној оштећеној која није навршила 14 година, упитао је шта ради, а затим је ухватио за зглоб десне руке и привукао себи покушавајући да је пољуби и загрли дотакавши својим уснама усне малолетне оштећене, све време држећи је за руку и истовремено позивајући је да пође са њим у стан како би се боље упознали, при чему је поступао са умишљајем, у урачунљивом стању, свестан да је његово дело забрањено, по налажењу овог суда, јасно и недвосмислено произилази да се у описаним радњама окривљеног АА стичу сва битна законска обележја кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182. став 2. у вези члана 180. став 1. КЗ и то како објективна у погледу радње извршења дела, тако и субјективна обележја кривичног дела за које је правноснажно оглашен кривим.

У изреци побијане правноснажне пресуде, поред објективних елемената, стоји и да је окривљени поступао са умишљајем, из чега произлази да је радње ближе опредељене у изреци пресуде предузимао са циљем задовољења сексуалног нагона. Наиме, субјективна усмереност радње извршења на побуђивање или задовољење полног нагона улази у сам њихов појам, због чега се ово кривично дело и може извршити само са умишљајем. Обзиром на наведено, умишљај (који обухвата чињеницу да је окривљени радње предузео у цињу задовољење полног нагона) је битан елеменат кривичног дела недозвољене полне радње члана 182. став 2. КЗ. Како је поред наведеног, окривљени био урачунљив и свестан забрањености свога дела, стоје и сви субјективни елементи кривичног дела недозвољене полне радње из члана 182. став 2. у вези члана 180. став 1. КЗ. При томе, стоје наводи браниоца да радње морају бити предузете у циљу задовољења полног нагона и да то није експлицитно садржано у бићу кривичног дела недозвољене полне радње, али да улази у њен појам. Међутим, по ставу овог суда, не стоји навод да као такав мора бити изричито наведен у изреци пресуде, већ је исти обухваћен умишљајем окривљеног да радње које предузима, предузима у циљу задовољења сексуалног нагона, о чему је суд дао детаљне разлоге у образложењу првостепене пресуде на страни 7 став први.

Сходно изнетом, супротни наводи браниоца окривљеног којима указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП од стране Врховног касационог суда, оцењени су као неосновани.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев одбио као неоснован и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                       Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                                                     Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић