Против наведене другостепене пресуде захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Владимира Мадића, адвокат Зоран Дујаковић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, побијану пресуду укине и списе предмета врати Апелационом суду у Београду на поновно одлучивање, као и да му се на име састава захтева за заштиту законитости исплати износ од 90.000,00 динара.

Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Владимира Мадића је неоснован.

Бранилац окривљеног Владимира Мадића у захтеву за заштиту законитости истиче да је другостепени суд тиме што је преиначио првостепену пресуду у погледу одлуке о казни и окривљеног због продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, осудио на казну затвора у трајању од седам година и седам месеци у коју се урачунава време проведено у притвору, погрешно применио одредбу члана 55а КЗ, јер је повећао законски минимум казне сабирањем максимума и минимума прописане казне. У вези са тим, бранилац у захтеву истиче да „распон“ треба посматрати као скуп нечега од најнижег до највишег елемента, а распон прописане казне као размак између прописаног минимума и прописаног максимума казне, те да би се у том смислу половина распона запрећене казне израчунавала тако што се од посебног максимума запрећене казне одузме посебан минимум и добијени број подели са 2.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Владимира Мадића, којима се указује на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, Врховни касациони суд оцењује као неосноване из следећих разлога:

Одредбом члана 55а Кривичног законика („Сл. гласник РС“, бр.35/2019 од 21.05.2019. године, који је ступио на снагу дана 01.12.2019. године), прописано је да ће суд, за кривично дело учињено са умишљајем, за које је прописана казна затвора, изрећи казну изнад половине распона прописане казне под следећим условима:1) ако је учинилац раније два пута осуђен за кривично дело учињено са умишљајем на затвор од најмање једну годину; 2) ако од дана отпуштања учиниоца са издржавања изречене казне до извршења новог кривичног дела није протекло пет година.

Из списа предмета произлази да је окривљени Владимир Мадић правноснажном пресудом Вишег суда у Ваљеву К 9/21 од 10.09.2021. године оглашен кривим због продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од шест година и шест месеци у коју се урачунава време проведено у притвору. Првостепени суд у образложењу пресуде је навео да је приликом доношења одлуке о врсти и висини кривичне санкције имао у виду да је окривљени до сада више пута осуђиван на казне затвора од чега два пута на казне затвора изнад једне године као и чињеницу да је окривљени са издржавања казне затвора по ранијој осуди изашао пре мање од пет година, па је налазећи да су испуњени законски услови за примену одредбе члана 55а КЗ, која регулише институт вишеструког поврата, окривљеном за предметно кривично дело одмерио казну затвора у трајању од шест година и шест месеци у коју се урачунава време проведено у притвору.

Одлучујући о жалби Вишег јавног тужиоца у Ваљеву, Апелациони суд у Београду је побијаном другостепеном пресудом, преиначио првостепену пресуду и то у погледу одлуке о казни, тако што је окривљеног Владимира Мадића, због продуженог кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. КЗ, за које је оглашен кривим првостепеном пресудом, применом одредби члана 4, 42, 45, 54, 55а и 63. КЗ, осудио на казну затвора у трајању од седам година и седам месеци у коју се урачунава време проведено у притвору, са образложењем да је првостепени суд неправилно применио одредбу члана 55а КЗ, којом је регулисано одмеравање казне код вишеструког поврата, тако што је прописано да казна мора бити изречена изнад половине распона прописане казне, због чега је, с обзиром на прописану казну затвора од три до дванаест година за кривично дело из члана 246. став 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим, првостепени суд окривљеном морао да изрекне казну затвора у трајању дужем од седам година и шест месеци.

Дакле, нижестепени судови су утврдили да су у конкретном случају испуњена оба услова неопходна за постојање вишеструког поврата прописана у тачкама 1) и 2) члана 55а КЗ, и то: двострука осуда за кривична дела учињена са умишљајем, на затвор од најмање од једну годину и да од дана отпуштања учиниоца са издржавања изречене казне до извршења новог кривчиног дела није протекло пет година.

Међутим, како је суд, у ситуацији када нађе да су испуњени услови за примену института вишеструког поврата, у обавези да одмери казну која ће бити изнад половине прописаног казненог распона, неопходно је утврдити значење појма „распон прописане казне“ и како се израчунава његова половина у смислу одредбе члана 55а КЗ. По налажењу овога суда, распон прописане казне у смислу члана 55а КЗ, представља размак од минималне до максималне казне прописане за одређено кривично дело, а половина распона представља средњи број у том низу бројева изнад ког се мора изрећи казна за то кривично дело. Дакле, половина прописане казне се налази на средини, односно половини између граничних вредности – посебног минимума и максимума прописане казне и може се израчунати тако што се од максимума прописане казне одузме минимум исте, та разлика подели са 2, а затим се на тај резултат дода минимална казна.

Полазећи од наведеног и применом овог начина рачунања половине распона прописане казне на конкретан случај, Врховни касациони суд налази да је правилно становиште другостепеног суда да је првостепени суд био у обавези да окривљеном применом одредби члана 55а КЗ, за продужено кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. КЗ, за које је прописана казна затвора од 3 до 12 година, изрекне казну затвора у трајању дужем од седам година и шест месеци, односно казну изнад половине распона прописане казне за то кривично дело.

Следствено изнетом, Врховни касациони суд налази да је другостепени суд одмеравањем казне окривљеном за продужено кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 61. КЗ, на време од седам година и седам месеци, дакле изнад седам година и шест месеци, што представља половину распона прописане казне за то кривично дело, правилно применио одредбу члана 55а КЗ, због чега су оцењени као неосновани наводи захтева браниоца окривљеног да је побијаном правноснажном пресудом другостепеног суда на штету окривљеног повређен закон из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић