Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено су поднели браниоци окривљеног Немање Здравковића, адвокат Дејан Добросављевић и адвокат Душан Тодоровић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и донесе ослобађајућу пресуду или да побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном или другостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа одржаној у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног Немање Здравковића је недозвољен.

Браниоци у поднетом захтеву за заштиту законитости наводе да је побијаним пресудама учињена повреда закона коју нумеришу као повреду члана 439. став 1. тачка 1) ЗКП, јер дело за које се окривљени гонио није кривично дело, а које повреда представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека. Приликом образлагања овако истакнуте повреде браниоци у поднетом захтеву наводе да је суд окривљеног огласио кривим да је предметно кривично дело извршио са директним умишљајем, иако не постоје докази који би поткрепили ове наводе, посебно што током поступка није спроведено неуропсихијатријско вештачење окривљеног Немање Здравковића иако су постојале јасне околности које доводе у сумњу његов умишљај, нарочито чињеница да је раније осуђиван за кривично дело из члана 246а Кривичног законика, што указује на његову склоност у погледу конзумирања опојне дроге и како је окривљени на главном претресу навео да је критичном приликом користио канабис, то је првостепени суд требао спровести доказни поступак у односу на субјективни елемент кривичног дело, а не да претпоставља директни умишљај. Овако изнетим наводима браниоци суштински указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и учињену повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног оценио као недозвољен.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић