Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Вуковић, председника већа, Слободана Велисављевића, Милене Рашић, Светлане Томић Јокић и Александра Степановића, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 4. у вези члана 289. став 3. у вези става 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Уроша Радуловића, поднетом против правноснажних решења Основног суда у Крагујевцу Кпп-119/25 од 22.10.2025. године и Кв-991/25 од 28.10.2025. године, у седници већа одржаној дана 20.01.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Уроша Радуловића, поднет против правноснажних решења Основног суда у Крагујевцу Кпп-119/25 од 22.10.2025. године и Кв-991/25 од 28.10.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем судије за претходни Основног суда у Крагујевцу Кпп-119/25 од 22.10.2025. године према окривљеном АА одређен је притвор из разлога прописаних чланом 211. став 1. тачка 1. ЗКП, јер постоје околности које указују на опасност од бекства, који се има рачунати од дана и часа лишења слободе од 20.10.2025. године и може трајати најдуже 30 дана по том решењу.

Решењем Основног суда у Крагујевцу Кв-991/25 од 28.10.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА од 27.10.2025. године изјављена против решења судије за претходни поступак Основног суда у Крагујевцу Кпп-119/25 од 22.10.2025. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Урош Радуловић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијана решења укине у целини или делимично или само решење донето у поступку по редовном правном леку и предмет врати на поновно одлучивање или исте преиначи у целини или делимично или само решење донето у поступку по редовном правном леку на тај начин што ће окривљеном АА бити укинут притвор и исти одмах бити пуштен да се брани са слободе.

Врховни суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештења jавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима, против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен и нема законом прописан садржај.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1. ЗКП), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП мора се доставити одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и поступку пред апелационим судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости као разлог подношења означава повреду из члана 441. став 4. ЗКП, која је законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном преко браниоца. Међутим, наводи захтева браниоца окривљеног не садрже објашњење у чему се конкретно та повреда састоји, односно не образлаже се на који начин су нижестепени судови правноснажним решењима учинили означену повреду закона.

Сходно изнетом, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, у делу који се односи на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, нема законом прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже обавезу навођења разлога за подношење захтева за заштиту законитости, а што у случају подношења захтева за заштиту законитости због повреде закона члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, подразумева опредељење повреде, због које се захтев подноси, као и образложење у чему се та повреда конкретно састоји.

Поред изнетог, бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује и на повреде закона из члана 24. и 25. Закона о уређењу судова, наводима да је Законом о уређењу судова предвиђено да основни суд суди за кривична дела за која је прописана новчана казна или казна затвора до 10 година и 10 година, док виши суд суди учиниоцу кривичних дела за које је прописана казна затвора преко 10 година, а да у конкретном случају, имамо ситуацију да је окривљени АА осумњичен за два кривична дела (тешко дело против безбедности јавног саобраћаја и за кривично дело непружање помоћи лицу повређеном у саобраћајној несрећи), те да би применом одредбама Кривичног законика о стицају дошли до закључка да је максимално запрећена казна за ова два кривична дела преко 10 година, те је за њих надлежан Виши суд у Крагујевцу.

Такође бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости нумерише и образлаже повреде закона из члана 68. став 1. тачка 1) и члана 69. став 2. ЗКП.

Међутим, повреде закона из члана 68. став 1. тачка 1) и члана 69. став 2. ЗКП, као и повреде закона из члана 24. и 25. Закона о уређењу судова не представљају законом дозвољене разлоге због којих окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости, због чега је Врховни суд захтев, у наведеном делу, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Татјана Вуковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић