Против наведених правноснажних пресуда Апелационог суда у Новом Саду захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног Ж.О., адвокат С.Д., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи и потврди пресуду Основног суда у Старој Пазови – Судска јединица у Инђији К 227/14 од 30.03.2015. године, или да побијане пресуде укине и предмет врати другостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости најпре истиче да да се из образложења другостепене пресуде не може закључити које чињенично стање је утврдио другостепени суд на главном претресу који је пред њим одржан, те да другостепени суд није оценио доказе које је извео на том главном претресу и то како појединачно тако и у њиховој међусобној повезаности.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног указује на то да је побијаном другостепеном пресудом повређен члан 428. став 8. ЗКП.

Поред тога, бранилац у захтеву истиче да на исказу сведока Б.Р. није могла бити заснована осуђујућа пресуду, будући да је његов исказ оповргнут исказима сведока Д.Р. и Ј.Р., те да овај сведок након што је дао изјаву пред судом у наредном периоду био недоступан суду због чега се није могао извести доказ његовог суочења са оптуженим, нити се могла извршити било каква провера његовог исказа. Бранилац истиче и да нижестепени судови током поступка нису на поуздан начин утврдили вредност наводно нестале робе, јер је она утврђена само на основу поднетог одштетног захтева који није поткрепљен ванредним пописом робе у магацину од стране надлежних државних органа, при чему у кући окривљених и у кући сведока Б.Р. није пронађена роба чије би порекло потицало из магацина. Бранилац сматра да у конкретном случају не постоји ниједан материјални доказ који би указивао да су окривљени Ж.О. и М.М. (у односу на кога је поступак обустављен због смрти) извршили предметно кривично дело.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног даје сопствену оцену изведених доказа током поступка, из којих изводи чињеничне закључке другачије од оних утврђених у правноснажним пресудама, односно оспорава оцену доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 428. став 8. ЗКП и због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног Ж.О., оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                           Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                        Бата Цветковић,с.р.