Кзз 160/2026 2.4.1.21.2.3.12

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 160/2026
26.02.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Гордане Којић и Татјане Вуковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Немањом Симићевићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела утаја из члана 207. став 4. Кривичног законика и др., одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Љубице Силић, поднетом против правноснажних решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв.бр.82/24 од 06.10.2025. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1929/25 од 18.11.2025. године, у седници већа одржаној дана 26.02.2026. године, донео је:

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Љубице Силић, поднет против правноснажних решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв.бр.82/24 од 06.10.2025. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1929/25 од 18.11.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Кв.бр.82/24 од 06.10.2025.године одбачен је као недозвољен захтев осуђеног АА од 24.08.2025. године за исправљање грешака у пресуди Вишег суда у Сремској Митровици Кв.бр.82/24 од 17.05.2024. године.

Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1929/25 од 18.11.2025. године одбијена је као неоснована жалба осуђеног АА, изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв.бр.82/24 од 06.10.2025. године.

Против наведених правноснажних решења, захтев за заштиту законитости је поднела бранилац окривљеног АА, адвокат Љубица Силић, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијана побијана решења тако што ће усвојити захтев браниоца за понављање поступка или да укине наведена решења и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен и да нема законом прописани садржај, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 2. у вези става 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети ако је правоснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу, повређена одредба кривичног поступка и то прпописане чланом 485.став 4. ЗКП или ако је на чињенично стање утврђено у правоснажној одлуци погрешно примењен закон. Право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости због повреде ЗКП је ограничено таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом (члан 485. став 4. ЗКП) те се захтев може поднети због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је окривљени АА поднео предлог да се исправи решење Вишег суда у Сремској Митровици Кв.бр.82/24 од 17.05.2024. године из разлога што је наведеним решењем спојена и новчана казна, која је претходно преиначена решењем Основног суда у Сремској Митровици Кв.бр. 462/22 од 13.12.2022. године, односно иста новчана казна у износу од 100.000,00 динара као споредна казна је наведеним решењем преиначена у казну затвора у трајању од сто дана, што значи да је доношењем решења Вишег суда у Сремској Митровици Кв.бр.82/24 од 17.05.2024. године иста казна као новчана казна није смела бити спојена наведеним решењем као споредна, већ само као казна затвора уколико је у моменту доношења наступила апсолутна застарелост извршења. Како је решењем Вишег суда у Сремској Митровици Кв.бр.82/24 од 06.10.2025. године утврђено да је наступила апсолутна застарелост извршења казне, то није било основа за одбацивање захтева за исправку грешке, већ се суд морао упознати са садржином предмета. На овај начин бранилац окривљеног суштински указује на повреду закона из члана 431. ЗКП.

Имајући у виду да из изнетих навода произилази да се нижестепена решења побијају због повреде закона из члана 431. ЗКП, а која повреда одредбе ЗКП не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости окривљеног АА, адвоката Љубице Силић у овом делу оценио недозвољеним.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног истиче повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, у образложењу захтева бранилац не конкретизује у чему се повреда закона састоји, односно не наводи на којим доказима се побијана решења заснивају, а на којима се по одредбама закона не могу заснивати. Одредба члана 484. ЗКП налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), по налажењу овог суда, подразумева не само формално опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји. С тога је Врховни суд нашао да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Љубице Силић, у овом делу нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

С тога је Врховни суд са изнетих разлога, а на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овога решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић