Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж3-6/25 од 03.11.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 851/24 од 02.04.2024. године је потврђена.

Против наведених правноснажних осуђујућих пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Иван Гвозденац, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9) и члана 439. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји, побијане пресуде укине и списе предмета врати на поновно одлучивање Апелационом суду у Новом Саду или да побијане пресуде преиначи тако да окривљеног, на основу одредбе члана 423. став 1. тачка 2) Законика о кривичном поступку, ослободи од оптужбе.

Врховни суд је, на основу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне одлуке против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

У поднетом захтеву за заштиту законитости бранилац окривљеног наводи да је побијаним одлукама учињена повреда објективног идентитета оптужбе, с обзиром да је Апелациони суд у Новом Саду извршио измену оптужног акта, тако што је уместо бланкетне норме из одредбе члана 47. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, унео бланкетну норму из одредбе члана 47. став 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и тиме повредио објективни идентитет оптужбе и учинио повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Овако изнете наводе браниоца окривљеног Врховни суд је оценио као неосноване, а како су исте већ биле предмет оцене Апелационог суда у Новом Саду у одлуци Кж3-6/25 од 03.11.2025. године, с обзиром да је те наводе бранилац истицао у поднетој жалби на другостепену пресуду, о чему је суд на страни 3. пасус 2, 3, 4. и 5. образложења пресуде дао довољне и јасне разлоге, које овај суд прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на исте упућује.

У преосталом делу поднетог захтева за заштиту законитости бранилац наводи да је побијаним одлукама учињена повреда кривичног закона из члана 439. став 1. тачка 2) ЗКП, која представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека. Међутим, приликом образлагања овако означене повреде бранилац наводи да је суд погрешно применио одредбе Закона о безбедности саобраћаја на путевима услед непримењивања Правилника о саобраћајној сигнализацији, који је важио у тренутку саобраћајне несреће 2018. године, те на основу сопствених чињеничних закључака извлачи закључак о постојању потребе примене Правилника о саобраћајној сигнализацији, чиме суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и учињену повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како одредбом чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић